Lana Bastašić: Nikome nije dozvoljeno da koristi reč Palestina, jer ljudi mogu da budu optuženi za antisemitizam

Gostujući danas u emisiji „Probudi se“ književnica Lana Bastašić je rekla rekla da nije jedina koja protestuje zbog situacije u Gazi.

– Nisam jedina koja ovo radi. U Nemačkoj trenutno traje globalni štrajk umetnika protiv kulturnih institucija. Od didžejeva koji odbijaju da puštaju muziku u određenim klubovima, do nobelovke Ani Erno, koja je odbila da sarađuje sa nekim institucijama. Ja sam samo jedna od mojih. Meni je bilo logično da ne izdajem fakture čiji porezi finansiraju bombe koje padaju po Gazi – kaže Lana Bastašić, prenosi portal Nova. rs.

Ona je dodala i da je u Nemačkoj trenutno „ružna situacija“.

– Desnica sve ovo koristi za nešto što je već odavno plan, a to je masovna deportacija migranata i oduzimanje državljanstva ljudima koji ne pružaju podršku Izraelu. Ono što se dešava jesu masovni protesti, uz nasilje policijsko i državno. Nemačka uz SAD izvozi najveći broj oružja u Izrael, i daje im najveću podršku u svemu, zbog svoje ružne istorije prošlog veka. A drugi problem je cenzura koja se ovde sprovodi, nikome nije dozvoljeno da koristi reč Palestina, jer ljudi mogu da budu optuženi za antisemitizam- kazala je između ostalog Bastašić.

Podsetimo Lana  je 2020. godine za svoj roman prvena „Uhvati zeca“ (Buybook) nagrađena nagradom EU za književnost, koji je  2019. godine bio  u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Književnica je  prekinula saradnju sa svojim nemačkim izdavačem kao deo protesta protiv onoga što opisuje kao ćutanje o humanitarnoj krizi u Gazi, piše Gardijan.

Na svom Instagram profilu, Lana Bastašić je saopštila da je njena „moralna i etička dužnost bila da  raskine svoje ugovore“ s izdavačkom kućom S Fischer.

S. Fischer Verlag 1886.  godine osnovao  je jevrejski izdavač Samuel von Fischer a 1936. godine izdavačku je kuću proterao nacistički režim.

Ona sada pak na svojoj stranici navodi svoju nameru da „se suprotstavi novim oblicima antisemitizma i rasističkom razmišljanja i postupanja (…) posebno nakon masakra koji je Hamas počinio 7. oktobra 2023. godine“, piše Jutarnji list.

Portparol ove izdavačke kuće potvrdio je da je Bastašić u raskinula svoj ugovor u decembru i naveo:

“Poštujemo njenu odluku te smo u konstruktivnim razgovorima s njenom agencijom“.

U mejlu za Gardijan, autorka je napisala da se raskinuti ugovor odnosio na njen sledeći roman koji trenutno piše.

„Odbila sam novac koji bi mi bio dovoljan za celu godinu“, rekla je Bastašić.

Gardijan naglašava da je nemačka vlast jedan je od najglasnijih saveznika Izraela nakon što je nedavno došlo do eskalacije konflikta na Bliskom istoku.

U petak je nemačka vlast utvrdila da je optužba koja Izrael na Međunarodnom sudu pravde optužuje za genocid potpuno neutemeljena.

Zbog toga, objavi Lane Bastašić prethodilo je pokretanje peticije koja poziva na bojkot nemačkih kulturnih institucija, zbog onoga što neki nazivaju „mekartijevskom politikom koja guši slobodu ekspresije, odnosno izražavanje solidarnosti s Palestinom“.

Organizatori peticije u ponedjeljak su rekli da su prikupili više od hiljadu potpisa, uključujući one Nobelovke Ani Erno, kao i nekoliko recentnih dobitnika britanske nagrade Tarner, uključujući Taj Šani i Džesi Darling.

Jedan od razloga kritika cenzure u Nemačkoj je i nova „klauzula protiv diskriminacije“ koju je potrebno potpisati kako bi se dobila kulturna finansijska potpora u Berlinu.

Klauzula, koju je najavio nemački političar Joe Chialo, navodno treba da se pobrine da „rasistički, antisemitski, homofobni i drugi diskriminatorni izrazi ne prime potporu iz državne blagajne“.

Neke osobe iz sveta umetnosti klauzulu su kritikovale jer se, piše Gardijan, „oslanja na kontroverznu definiciju antisemitizma Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust“.

Prema sudu tih pojedinaca ona bi gušila legitimne kritike izraelskih poteza.

Lana Bastašić rođena je u Zagrebu 1986. godine.

Njen roman Uhvati zeca preveden je na 12 jezika.

Dobitnica je nekoliko nagrada za kratku priču, poeziju i dramu.

Osnovala je Školu književnosti “Bloom” u Barseloni.

Ponekad živi u Beogradu.

O svom viđenju krize u Gazi, Bastašić je za britanski Gardijan pisala i pre gotovo tri meseca.

U tekstu naslova „Odrasla sam u Bosni uslijed straha i mržnje prema Muslimanima. Sada vidim nemačke greške u vezi sa Gazom“, koji je na portalu pomenutih novina objavljen 23. oktobra, Bastašić je uvodno podelila detalje o svom odrastanju te svoj doživljaj tadašnje društvene klime.