Lana Bastašić za Gardijan: Zbog podrške Palestini od izdavača sam odbila novac koji bi mi bio dovoljan za celu godinu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Cenzura i ćutanje o masakru nad Palestincima imamo i u Srbiji.

2. Ponosan sam sto zivim u zemlji koja ima i Novu S i Happy, N1 i Pink, Danas i Novosti… Koliko god da su svi precesto ekstremni u svojim stavovima, blagodet je imati mogucnost izbora. Srbija je danas, ma kako to zvucalo neverovatno, ostrvo slobode govora i misljenja.

3. Да је ово урадила према руском издавачу добила би Нобелову награду за мир и књижевност. Урадила је то према Јеврејима и добиће: нестнак са јавне сцене, из вести, награда, … Укратко, живу ће да је сахране!

4. Lano, ako ti ne valja Nemacka, vrati se u Bosnu, uvek si dobrodosla.

5. @M
   Kako ste vi romanticarski nadahnuti necim.sto veze nema sa stvarnim zivotom.
   Mediji su toliko dugo teledirigovani da bi vam bio potreban jos jedan zivot da slozite te kockice.
   Ja davno pokusah.

6. Genijalna književnica koja je na dobrom putu da uništi svoju karijeru i protraći svoj talenat zbog nečega na šta nikada neće moći da utiče, mi obični ljudi smo premali za to da nešto promenimo. Zašto, draga Lana?

7. Odrastala sa mrznjom prema muslimanima u Bosni?! Jesam ja to dobro razumela? Sad bi da se iskupis? A ne sto zaista osecas…,

8. @Dara Sta Vas je u izjavi navelo da ima potrebu da se iskupi. Obzirom na godiste autorka je bila dete u osnovnoj skoli za vreme rata u Bosni, tako da je bizarno ocekivati da tako malo dete u kontekstu rata ima za sta da se iskupljuje. Dodatno u romanu „Uhvati zeca“ je prilicno detaljno i sa puno ljubavi ispitano i opisano prijateljstvo dve devojcice sa razlicitih strana ratne linije u to vreme, kroz koju moze prilicno lako da se razume kontekst u kom autorka politicki/aktivisticki deluje. Recenica „sada uvidjam greske Nemacka“ meni ne sugerise da ona sada uvidja greske u tudjoj zemlji koje u svojoj nije videla (i da nije opet, bila je dete, a kao odrasla ispitala je taj odnos kroz svoju umetnost i izrazila prilicno jasan stav), nego kao bukvalno vremensku i prostornu odrednicu njenog trenutnog misljenja i delovanja. Zanima me Vas pogled. Kako ste Vi doziveli tekst i koji deo Vam je bio indikativan za „iskupljivanje“? Kako bi tekst mogao biti drugacije formulisan da Vi u njega ne ucitate potrebu za iskupljivanjem, nego iskreno solidarisanje sa ljudskom patnjom koja se prepoznaje iz prethosnog iskustva?