Lane Gutović: Predsednik se zagledao u budućnost i više se neće vratiti

Iako, kako kaže, razmišljanje nije u opisu posla glumca, u kratkom razgovoru za Danas iznosi opservacije koje se rezultat razmišljanja i uveren je da ćemo pobediti virus.

* Dosađujete li se ovih dana?

– Pa, nije to dosada… Kada gledam televiziju više je osećaj da izdržavam kaznu koju sam nekim svojim nedelom u nekom prethodnom životu zaslužio.

* Da li vas je strah?

– Mada život protiv nas ljudi sada ima virus… igrača više, nije me strah. Mislim da je i virusu jasno da je ispao glup. Svaki čovek od kada se rodi ima „vruću liniju“ sa drugim svetom, pa kada nas priroda sama ubija smrtonosni virus stvarno ispadne smešan jer se nepotrebno istrčao.

* O čemu razmišljate?

– Uzmite u obzir da razmišljanje nije u opisu radnog mesta glumca, ali sam u penziji, pa između dva lenčarenja ugrabim vreme i za razmišljanje. Gledajući televiziju mislim često o podatku koji kaže da više od polovine čovečanstva ima procenat inteligencije blizak pameti majmuna.

* Zašto vas televizija navede na ta razmišljanja?

– Zato što je ovom većem delu čovečanstva ikona u stvari televizor. Prozor u jedan svet koji ne podleže zakonima matematike koju učimo u školama.

* Na koje emisije mislite?

– Na bilo koji program, ali naročito na emisije o širenju virusa u kojima hoće da budemo prestravljeni i zaplašeni jer što smo više uplašeni to će njihov spasilački rad biti dragoceniji za sve nas.

* Hoćemo li ipak pobediti virus?

– Hoćemo sigurno. Bolest se pobeđuje ili izlečenjem ili smrću, zato virusu nema spasa. Mi ćemo se ili izlečiti ili umreti ali njega neće biti. Ostaće samo spasioci.

* Da li ste primetili nešto u ovoj situaciji što vam je ranije promicalo?

– Osobe koje su se uspuzale do zvanja političara ili stručnjaka nisu izuzetak. Kurvaluk i prostitucija su postali deo folklora… One mi nisu promakle ali mi je promicalo da, sem kurvaluka i prostitucije, ima i psihičkih poremećaja koja se podvode pod Govorni proliv (linguee dijarea) i nemaju sa kurvalucima vezu.

* Da li biste pojasnili prirodu ovog psihičkog poremećaja, koji su simptomi, koje su najugroženije grupe i ima li leka?

– Poznato je da običan proliv nikoga ne čeka. Govorni proliv ima istu osobinu koja se zove neizdrž. Oboleli ima teranje da hitno nešto izjavljuje i govori što nikako ne znači da oboleli ima zaista šta da kaže, jer i kod običnog proliva trčanje u toalet ne znači da će to trčanje biti produktivno. Tako i ta obraćanja ne govore ništa sem da je bolest uzela maha.

* Gledate li predsednika dok govori o problematici virusa?

– Gledam.

* Kakvo mišljenje imate o tome?

– Kada gledam sa tonom imam jedno mišljenje ali bez tona je to mišljenje mnogo povoljnije.

* Dobro, opišite nam to povoljnije mišljenje bez tona.

– Na osnovu mimike i govora tela jasno vidim da je ovaj hrabri istraživač, prekoračio prag neistraženog. Zagledao se u budućnost i više se neće vratiti.

* A kada je mišljenje nepovoljnije…

– Kada uključim ton… Kada se istraživač ipak vrati i kaže to što je video.

* Šta čitate?

– Iz nekog razloga koji nije pozorišni postao sam medijski zanimljiv pa se igram dajući vama novinarima odgovore na ista pitanja.

* Kada biste nekim slučajem postali predsednik kako biste se ponašali?

– Ličnost bi mi bila pocepana između moje inteligencije i moje prirode. Priroda bi me vukla ka mome najvećem talentu – diktaturi. Ali bi mi inteligencija govorila da narod često menja mišljenje, pa bi mogla da mi se desi opozicija brojnija od kulturno-umetničkog društva. Izvučem zaključak da, ukoliko bih hteo doživotno da vladam, morao bih da bude besmrtan i ovaj, već dresirani narod, koji me obožava. To ne dolazi u obzir jer onda ja ne bih bio jedini besmrtnik. Znači morao bih da uvezem svež narod koji bi tek trebalo u mene da se zaljubi i kome bih ja uporno govorio a ako treba ja bi ih tukao dok ne priznaju da me vole.