Lars fon Trir: Kontroverzni reditelj koji se plaši svega sem snimanja filmova

Režiser je postom na Instagramu kritikovao donaciju borbenih aviona F-16 Ukrajini, isprovociran posetom njihovog predsednika Volodimira Zelenskog Danskoj, zbog čeka su ga brojni mediji napali, kada je napisao „I ruski životi su važni“.

Braneći se od napada, 67-godišnji reditelj je napisao da „podržava Ukrajinu svakim otkucajem srca“ i istakao „očigledno“ – da su svi životi na ovom svetu važni. „Čini se da je to zaboravljena fraza iz vremena kada je pacifizam važio za vrlinu“, podvukao je fon Trir.

Jedan od utemeljivača avangardnog filmskog pokreta „Dogma 95“, sebi je dodao nemačku plemićku titulu „fon“ verovatno u satiričnom kontekstu. Režiser je rođen 30. aprila 1956. u Kopenhagenu, a ne može se reći da je imao konvencionalno detinjastvo.

Njegova majka Inger Host krila je istinu o njegovom biološkom ocu, da bi mu na samrti saopštila da čovek za koga je Trir verovao da mu je otac, zapravo to nije.

Njegov pravi otac Fric Majkl Hartman, koji je bio šef danskog Ministarstva za socijalna pitanja i borac otpora iz Drugog svetskog rata, vodi poreklo iz loze danskih klasičnih muzičara.

Trirova majka je izjavila da je želela da svom sinu podarila „umetničke gene“, što je režisera rasrdilo, sudeći po onome da je jednom prilikom izjavio: „Do tog trenutka sam mislio da imam jevrejsko poreklo. Ali ja sam zaista više nacista. Verujem da se nemačka porodica mog biološkog oca vratila još dve generacije unazad. Pre nego što je umrla, majka mi je rekla da budem srećan što sam sin ovog drugog čoveka. Rekla je da moj hranitelj nema ciljeve ni snagu. Ali on je bio čovek pun ljubavi. I bio sam veoma tužan zbog ovog otkrića. I onda se osećate izmanipulisanim kada zaista ispadnete kreativni. Da sam znao da moja majka ima ovaj plan, postao bih nešto drugo. Ovde bih joj pokazao. Ku*ka!“

Osećanja, religija i uživanje nisu bili u opisu porodičnih vrednosti njegovih roditelja, koji su odbijali da uvedu bilo kakva pravila za svoju decu. Majka i očuh su mu bili posvećeni nudisti, te je Trir u detinstvu posećivao u nudističke kampove. Koketiranje sa teranjem kontre izgleda da je „u krvi“ reditelja, jer je, iako odgajan u poprilično ateističkoj porodici, postao vernik, samo da bi povodom svog katoličanstva jednom izjavio: „Ne znam da li sam zaista toliko katolik. Verovatno nisam. Danska je veoma protestantska zemlja. Možda sam postao katolik samo da bih razbesneo nekoliko mojih sunarodnika“.

Reditelj pati od brojnih fobija, Parkinsonove bolesti, prema letenju iskazuje intenzivan strah a povremene depresije koje ga sputavaju u životu i radu mu nisu strane. „U suštini, plašim se svega u životu, osim snimanja filmova“ izjavio je u šali prilikom jednog od intervjua.

Važi za jednog od najkontroverznijih reditelja današnjice sa izuzetnim, autentičnim i inovativim stilom u stvaranju. Iako mu je rad pun metafora, reditelj smatra da se njegove priče bave realsitom koji dolazi u sukob sa životom.

I sam Trir često dolazi u sukobe, posebno prilikom snimanja filma. Iako je njegov film Ples u tami osvojio Zlatnu palmu na Kanskom filmskom festivalu, u ovoj muzičkoj drami glumila je, i muziku za film komponovala, Björk, sa kojom je režiser tokom snimanja sve vreme bio u žustroj svađi. Björk je čak na svom FB profilu napisala da ju je seksualno uznemiravao „danski reditelj sa kojim je sarađivala“. S druge strane, glumice Kirsten Danst, Šarlot Genzbur, staju u njegovu odbranu. Čak i Nikol Kidman koja priznaje da ju je više puta pijan rasplakao grubim rečima, vezuje njegovu tešku narav za genijalnost. Zvezda filma Nimfomanka Stejsi Martin kazala je za Gardijan: „Ne mislim da je ženomrzac. Činjenica da on ponekad prikazuje žene kao problematične ili opasne ili mračne ili čak zle; to ga ne čini automatski antifeministom. To je veoma zastareo argument. Mislim da je Lars voli žene“.

Reditelj je pre dvadesetak dana ponovo prodrmao Instagram, ovog puta zbog videa, reklo bi se „romantičnog“ karatera, u kome traži devojku/muzu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bill.mrk.lars (@bill.mrk.lars)

„Imam 67 godina. Parkinsonovu bolest, opsesivno-kompulzivni poremećaj i trenutno zavisnost od alkohola držim pod kontrolom. Ukratko, uz malo sreće, trebalo bi da imam snage da iz sebe iznedrim još nekoliko pristojnih filmova. Sve ovo je zamišljeno kao old-skul kontakt oglas, gde ja, koji ne znam mnogo o društvenim mrežama, tražim devojku/muzu. I pored sve kuknjave, i dalje insistiram da kad je dobar dan, uz pravo društvo, smatram da mogu da budem prilično šarmantan partner. Hvala na vašem beskrajnom strpljenju“, kazao je reditelj u video oglasu.

Trir je uspeo da postane i „Persona non grata“ Filmskog festivala u Kanu 2011. kada je napravio skandal nizom neumesnih izjava u vezi sa Hitlerom, tokom predstavljanja filma Melanholija.

Na Kanski festival se vratio par godina kasnije filmom „The House that Jack Built“ izvinjavajući se i objašnjavajuči da nije rasista.

Pored gore pomenutih, njegovi filmovi Antihrist i Dogvil takođe predstavljaju vrhunska umentička ostvarenja savremene kinematografije, a takođe su i teška kao i njihov tvorac.