Latinski je jezik sa najviše govornika na svetu

Na insistiranje profesora i starijih kako treba da ga uče odgovaraju sa čuvenim pitanjem od koga se diže kosa na glavi, a ono glasi: „Šta će mi to u životu?“ Prema podacima koje prenosi u odličnom tekstu o latinskom jeziku prekjučerašnja rimska „Republika“ stoji da je latinski jezik, jezik sa najviše govornika u svetu. Ovaj podatak naravno ne treba shvatiti bukvalno. Reč je o istraživanju koje upućuje na to da preko 930 miliona ljudi na planeti – od Španaca do Rumuna, u svojim sadašnjim jezicima koriste iste reči i glagole koji su im „ostavili“ drevni Rimljani.

Dobar primer za ilustraciju je engleski jezik. Zna se da ga 350 miliona ljudi koristi kao maternji jezik. Čak 58 odsto leksika u ovom jeziku potiče iz latinskog ili „neolatinskih“ jezika, naročito francuskog. Latinski je veoma živ. Tako finska Radio-televizija YLE, dakle javni servis, još od 1989. godine emituje vesti na latinskom jeziku. Mogu se čitati i slušati na internetu. Emituju se jednom nedeljno. Više informacija nalazi se na adresi: yle.fi/aihe/artikkeli/2013/05/24/nuntii-latini Ekipu ove male redakcije posetila je svojevremeno ekipa nemačkog Dojče Velea. Prenosimo najzanimljivije delove iz ove reportaže.

„Ekipa Nuntii latini svake nedelje odabere pet ili šest tema. Program počinje najvažnijim međunarodnim vestima nakon čega sledi tema iz kulture. A bude mesta i za lokalne, finske teme. Iako u finskom jeziku gotovo da nema latinskog uticaja, prvi muzički komad komponovan u toj zemlji bio je onaj latinske pesme „Ramus virens olivarum“. Latinski natpisi krase zgradu Univerziteta u Helsinkiju, izgrađenu u 19. veku. Od 20. veka u Finskoj se veoma ceni znanje latinskog jezika“, kaže Anti Ijas, urednik vesti na latinskom Nuntii latini. Ijas je naročito ponosan na to što se vesti na latinskom jeziku emituju u udarnom terminu: „Pretpostavljam da su Nuntii latini u Finskoj vrlo poznati jer se emituju neposredno pre glavnih vesti dana“, kaže Ijas.

Pre nekoliko godina Nuntii latini je dobio međunarodnu konkurenciju. Od 2001. nemački Radio Bremen takođe emituje vesti na latinskom. Anti Ijas, Laura Nisinen i njihovi slušaoci to tumače kao znak da je jezik koji se govorio u polovini tada poznatog sveta, i dalje živ.

Program Nuntii latini je u međuvremenu postao poznat i van Finske. Anti Ijas zadužen je za korespondenciju, on odgovara na pisma slušalaca i čitalaca iz sveta, a mnoge odgovore piše na latinskom. Već se dopisivao sa slušaocima iz Sjedinjenih Država, Španije i Japana. I iz Nemačke dobija mnogo pošte, najčešće sa napomenama u vezi sa izgovorom i gramatikom.“

Ovim fenomenom bavila se i Aldžazira Balkans. Objavila je neobičnu reportažu iz jedne rimske škole. Učenici dolaze iz 15 različitih država. Sporazumevaju se isključivo na ovom antičkom jeziku. „U školi sam zavoleo latinsku i grčku književnost. Ovde sam jer je ovo jedino mesto na svetu gde mogu potpuno da uronim u latinski jezik“, kaže učenik Juri Borhes Lojola. „Latinski nije samo klasični jezik. On je u osnovi svih umetnosti i nauka, od arhitekture do medicine. Od latinskog ću imati koristi čime god se budem bavio“, dodaje Jurijev kolega Dominik Kejn. Obnova latinskog jezika je neupitna.

Ipak, od svih onih kojima je uzor Ciceron, najpoznatiji promoter latinskog je papa Franja. Vatikan je jedina država na svetu u kojoj je latinski službeni jezik. Papin nalog na Tvitteru na latinskom prati više od 300.000 ljudi. Postoje onlajn magazini s ukrštenicama i zagonetkama na tom jeziku. Strip „Snupi“ na latinskom ima više od 3.000 pretplatnika, a jedan band sa severa Italije izvodi pesme grupe Pink Flojd s albuma „The Dark Side of the Moon“ na latinskom.