Laureat Beogradskog pobednika Vladan Matijević: Uskoro će knjigu pisati veštačka inteligencija

– Dolaze bolja vremena, uskoro će knjigu pisati veštačka inteligencija. Već vidim za koju godinu kako gospođa Jasmina Ninkov (direktorka Biblioteke grada Beograda) predaje novog Beogradskog pobednika visokom, čvrstom robotu, koji će svakako govoriti mnogo smislenije i neće praviti pauze, ukoliko ne bude nekoga da mu izvuče bateriju – ironično je primetio laureat Vladan Matijević, na dodeli nagrade.

Dodela je počela minutom ćutanja u slavu prošlogodišnjeg dobitnika – pisca i akademika Gorana Petrovića. Odlomke iz nagrađenog romana „Pakrac“ čitao je glumac Jovan Jovanović.

Napravivši paralelu sa dodelom Oskara, laureat je zapazio da se nagrađeni reditelji i glumci konstantno zahvaljuju.

– Meni je to smešno i malo degutantno. Imam jednu priču, srećom, nisam je objavio, gde sam izvrgao ruglu to zahvaljivanje. Pomislim – uzmi tog Oskara i idi čoveče! Međutim, da li je to zato što ovaj Beogradski pobednik liči na Oskara ili zato što sam došao u godine, ja stvarno imam potrebu da kažem kako je bilo pisati ovaj roman, i da se zahvalim nekim ljudima – kazao je Matijević i dodao – Sada je dosta lepo, nagrađen sam.

Iako je, kako je rekao, lepo biti laureat ove nagrade, on je priznao da dok je pisao knjigu nije bilo tako lepo. Pretpostavivši da ni onima koji čitaju knjigu nije toliko lepo, možda pre teško, Matijević je konstatovao – Verujte, piscima je najteže.

Bilo mu je teško dok je držao likove – Pepija i ljude sa margine – u glavi, kako stoje ispred pijace Đeram i prave taj svet za koji se trudio da bude što ubedljiviji. Međutim, nije ni to bilo toliko teško, istakao je, koliko mu je bilo kada je završio knjigu. Tada mu se učinilo da nju niko neće objaviti, da je niko neće ni čitati, a kamoli da će je neko nagraditi.

– Suviše je to mračno i crno, suviše tu ima bolnih stvari, a i taj moj svet se dosta dodiruje sa ovim stvarnim. LJudima je dosta problema u ovom sadašnjem svetu, ko će još na te da čita probleme nekog Pepija i nekih suludih ljudi, marginalaca koji stoje ispred Đerma – kazao je Matijević.

Ipak, dodao je, kao i svi pisci i on ipak bio siguran u svoje delo, ali je sumnjao u izdavače, čitaoce i tako dalje.

– Rukopis sam poslao svom uredniku Dejanu Mihailoviću (Laguna) i napisao propratno pismo – da ga sasvim razumem ako se odbaci taj roman, jer nije to roman koji će imati posebnu pažnju. Iskreno, ja sam njemu ponudio neku izlaznu varijantu da ga razumem, da mu ne bude neprijatno ukoliko reši da ne objavi roman – objasnio je Matijević i napravio digresiju u kojoj je nabrojao sve one kojima je zahvalan uz napomenu na kraju da je bilo teško čekati šta će za rukopis odgovoriti Dejan Mihailović.

No, nije dugo čekao, Mihailović ga je nakon desetak dana nazvao i rekao mu: „Vladane, napisao si odličan roman!“

– Sve ovo što sam do sada pričao o mukama pisca, bila je uvertira da bi rečenica za kraj bila što efektnija – Dejane, hvala ti! – kazao je laureat.

Roman pun buke i besa suočava čitaoce sa fenomenom zla

Predsednik žirija Predrag Petrović kazao je da je knjiga Vladana Matijevića odskočila majstorstvom pripovedanja kojim se oblikuje autentična i složena slika savremenog društva.

– Kao i u prethodnim Matijevićevim ostvarenjima taj pripovedani svet je naš, autentičan i prepoznatljiv, ali u isto vreme zastrašujući i začudan, naglašeno apsurdan i groteskan. Glavni junak okupan traumama, paranojama i bolestima u ispovestima upućenim imaginarnom prijatelju Pepiju, pripoveda o svom dotrajavanju u savremenom Beogradu. Ovaj svedok i učesnik ratnih užasa s početka devedesetih godina dvadesetog veka, pokušava da opstane u svetu koji mu se ukazuje, u društvu koje nastavlja da nasilje i zločine proizvodi i uveličava – rekao je Petrović i zaključio da se Pakrac od pre nekoliko decenija nastavlja i pretvara u junakovoj svesti u pakao modernog doba.

– Ispisujući svojevrsne, savremene beogradske zapise iz podzemlja, priče o srpskim poniženim i uvređenim antijunacima našeg doba, Matijevićev roman pun buke i besa suočava čitaoce sa fenomenom zla, prateći njegova različita lica i manifestacije na egzistencijalnom, društvenom, političkom, psihološkom, pa konačno i metafizičkom planu – zapazio je Petrović.

– Za glavnog junaka – konstatovao je predsednik žirija – se sa pravom može reći da je jedan od najuspelijih i najsloženijih likova savremene srpske proze, koji između ostalog oscilira „u rasponu od ludila do lucidnog promišljanja“, sačinjavajući na taj način „kritiku srpskog društva na prelazu vekova“.

U neprestanim suočavanjem sa zlom u sebi i svetu ovaj junak ima svoje moguće literarne prethodnike kod Andrićevog Mustafe Madžara, grotesknih likova proze Miodraga Bulatovića koji se bore sa đavolima u sebi i drugima, kod marginalaca stvarnostne proze i kod antiheroja filmova crnog talasa…

– Roman se može čitati kao stvarnosna, ali i kao noar proza, politički i psihološki roman, ali je to prvenstveno beogradski roman – ukazao je Petrović, poredeći žanrovski Matijevićev roman sa delima Milutina Uskokovića, ostvarenjima Borislava Pekića i Slobodana Selenića.

– Roman ne samo da postavlja pitanje kako opstati u društvu čiju kolektivnu imaginaciju oblikuju fraze senzacionalizma i junaci iz crne hronike, nego posredno otvara pitanje kakav je status i kakve su mogućnosti književnog izraza u svetu u kome je sve više informacija, a sve manje smisla. U kome su se jezik i komunikacija sveli na fraze i postali oruđe za proizvodnju nasilja – izgovorio je predsednik žirija i zaključio da je pripovedanje u romanu „Pakrac“ u znaku nenametljivo humanističkog angažmana, usmereno ka spoznaji onoga što je možda najdragocenije u životu i književnosti – grešne i osetljive ljudske duše.

Promocija romana u knjižare Delfi SKC

Promocija romana „Pakrac“ najavljena je za ponedeljak 5. februara od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.

– Traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava – istaknuto je u najavi.