Lažni sledbenici Đinđića

– Oni navode da su generacija koja završava započete poslove, a gradska vlast je regularno završila samo rekonstrukciju pozorišta „Duško Radović“, koju je prethodna vlast započela. Rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja završila je republička vlast, ali, Vesić i njegova ekipa kao svoje „kapitalne“ projekte verovatno vide monstruozne spomenike koji koštaju više nego izgradnja i komletna oprema za JDP, ogromne pare potrošene u kićenje i kičerisanje grada, prostačku muzičku fontanu, betoniranje, seču drveća, najavu „sejanja“ raznoraznih spomenika i trgova. Za ovo što oni rade u sociologiji kulture postoji precizan termin, to je fenomen koji se zove „poseljačenje gradova“, i govori o tome kako se događa da neke urbane celine usred društvenih „nepogoda“ krenu retroaktivnim putem. Hoću da razjasnim da Vesić i SNS, zbog svojih „projekata“ primitivizacije Beograda i Srbije, i svega ostalog strašnog što rade, nikako ne mogu da se predstavljaju kao sledbenici ideja Zorana Đinđića. Kad oni u tom kontekstu izgovore njegovo ime, to izgleda kao ponižavanje i vređanje Đinđića, jer je on svemu onome što oni rade, i njima samima, bio sušta suprotnost – bio je demokrata, Evropejac najviših nazora i obrazovanja, gospodin savršenih manira. Prezirao je vođe, klicanje, i verujem da bi se zgadio kada bi danas video Vesića kako se poltronski bljutavo ulizuje svom gazdi Vučiću – ističe Mojović.

Kako podseća nekadašnja članica Gradskog odbora zadužena za kulturu, u to vreme izgrađeno je Jugoslovensko dramsko pozoriše na kome su radovi započeli 1997, obnovljeni su 2001. i posle dvadeset dva meseca završeno je novo zdanje.

Za nepune dve godine završena je i rekonstrukcija Pozorišta na Terazijama, na koju se čekalo četrnaest godina, a tu su i drugi kapitalni i značajni projekti:

– Obnovili smo i pozorišta u koja decenijama nije ništa ulagano, Biblioteku grada, Arhiv Beograda, Pedagoški muzej, Muzej Nikole Tesle, izgradili smo dve biblioteke, obnovili centre za kulturu u Sopotu, Rakovici i Mladenovcu, osnovali smo prvu ustanovu kulture u Grockoj, Centar za kulturu u obnovljenoj Rančićevoj kući. Osnovali smo preduzeće „Beogradska tvrđava“, osvetlili smo i prvi put uveli obezbeđenje na Tvrđavi, rekonstruisali kapije, mostove, 30 hiljada kvadratnih metara bedema. Realizovali smo ideje stare više decenija, o osnivanju Kuće legata i Direkcije FEST-a, koju je ova vlast ukinula, i osnovala CEBEF, ustanovu koja je iz raznoraznih razloga jedan od najvećih korisnika budžetskih para.

Prema rečima Mojović, u doba prethodne vlasti, preuzeta su i osnivačka prava za pozorište „Dadov“ kome je pretila privatizacija.

– Društveno preduzeće Sava centar transformisali smo u javno preduzeće Grada, koje je uspešno funkcionisalo dok ga nisu preuzeli kadrovi SPS i SNS, uništili, a onda ga je gradska vlast prodala. Previše bi bilo da samo pomenem opremu za sve ustanove kulture koja je nabavljena u tom periodu, dovoljno je reći da je samo nekoliko ustanova imalo jedan ili dva komjutera, i da je samo Bitef teatar imao video bim. I taj klavir steinway, koji stoji u svečanoj sali Starog dvora, nabavljen je u to vreme, kao i brojni drugi instrumenti. Zanima me gde je ona predivna harfa koja je stajala u crvenom salonu Dvora? Mogla bih ovako još dugo, kad bih pomenula programe, projekte, otkupe, konkurse za knjige, slike, filmove, mlade talente. Toga više nema – kaže Mojović.