Leksikograf i opozicionar kao žrtva režima

Momčilo Isić je pre desetak godina pristupio istraživanju Moskovljevićevih dnevnika, biografije, životnog puta, različitih delatnosti i moram reći da je malo autora koji su sa toliko truda i ljubavi radili na rukopisu i starali se da svaki detalj bude besprekorno urađen – ocenio je urednik izdanja Jovica Trkulja na predstavljanju Isićeve knjige „Miloš Moskovljević – 1884 – 1969. Život i delo“. Knjiga je objavljena u ediciji „Monografije“ Glasnikove Pravne biblioteke i suizdavaštvu Instituta za noviju istoriju IK Vizantija i Službeni glasnik.

Trkulja je naglasio da je autoru ove monografije ugledan istoričar i naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju, afirmisan kroz radove i studije o seljaštvu, školstvu, položaju žena u Srbiji, Sretenu Vukosavljeviću i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema Trkuljinim rečima, knjiga o Milošu Moskovljeviću sačinjena iz tri dela, koji obuhvataju kao im i naslov kaže, njegov „Politički i nacionalni rad“, „Kulturnu, prosvetnu i naučnu delatnost“, kao i „Privatni život“.

– Knjiga je urađena na materijalu dragocenih izvora iz Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva u Šapcu, Arhiva SANU, Arhiva Matice srpske i pet velikih tomova Moskovljevićevih dnevnika, a sadrži i bogatu foto-dokumentaciju. Ova knjiga predstavlja zaokruženu monografiju o ličnosti i delu Moskovljevića – kaže Trkulja i dodaje da je Moskovljević prolazio kroz brojne nevolje i afere zbog Rečnika.

Recenzentkinja Latinka Perović ističe da je Isić tematski zaokružio jedno od središnjih pitanja političke i društvene istorije Srbije.

– Isić je predstavio Moskovljevića kao tipičnog pripadnika srpske inteligencije, njene druge generacije koja je rođena na kraju 19. veka i koja se formirala u 20. veku. Ta inteligencija obeležila je politički život u Srbiji, ali i njen naučni život u oblasti lingvistike, jezika koji je uvek bio političko pitanje – smatra Latinka Perović.

Recenzentkinja Radmila Radić kaže da je Moskovljević dnevnik počeo da vodi maja 1916, pa sve do 1968. svakodnevno, sa neka dva manja prekida. Ona je ukazala i da nije postojala skrivena namera autora da se taj rukopis objavi, već mu je služio kao neka vrsta podsetnika.

– Pisanje je započeo na Solunskom frontu i nastavio ga je tokom boravka u Rusiji u vreme Oktobarske revolucije. Kao izuzetno obavešten intelektualac, Moskovljević je pisao ne samo o mestima njegovog boravka tokom Drugog svetskog rata, već i o položaju seljaka, političkim prilikama u Kraljevini Jugoslaviji, ličnostima, političkim akterima, životu pod okupacijom političkim prilikama u posleratnoj Jugoslaviji, o spoljnoj politici ali i davao komentare o važnim svetskim događajima – naglasila je Radmila Radić.

Momčilo Isić ispričao je kako je došao na ideju da stvori ovo delo. On se, naime, godinama bavio istorijom seljaštva u Srbiji, pa je rešio da posveti pažnju i istoriji Saveza zemljoradnika, seljačke stranke u kojoj je Miloš Moskovljević igrao značajnu ulogu i bio jedan od urednika lista Selo. Isić je odlučio da pronađe taj list kako bi istražio temu, ali ni Narodna biblioteka nije imala komplet izdanja. Ipak, saznao je da u kući neposredno uz Biblioteku živi Moskovljevićeva ćerka, od koje je čuo da je njen otac vodio dnevnike koji se nalaze u Akademiji nauka.

– Nametnula mi se ideja da je neophodno uraditi portret jedne tako značajne ličnosti i napraviti njegovu biografiju. Moskovljević je stranku doživljavao kao pokret, a iako je bio pristalica levičarskih ideja, to nije rukovodilo. Nažalost, program stranke je vrlo brzo izneveren. Savez zemljoradnika je na parlamentarnim izborima, iako nova stranka, bio četvrti. Posle zabrane Komunističke partije Jugoslavije, treća stranka po broju poslanika iz Srbije, što je uplašilo vladajuće strukture koje su smatrale da takvu stranku treba ugušiti, ali na prikriven način – rekao je Isić.

Prema njegovim rečima, Dvor i vrh tadašnje države ubacio je dva istaknuta radikala Jovana Jovanovića Pižona i Milana Gavrilovića, zbog kojih Savez zemljoradnika nije nikada uspeo da ojača.

– To je Moskovljevića, poslanika u tri mandata i jedinog pravog opozicionara u Skupštini, opterećivalo. Dva puta se izuzetno zamerio tadašnjem režimu – naveo je autor monografije ističući da je Moskovljević, kao „naš izuzetni leksikograf, sastavio Rečnik srpsko-hrvatskog književnog jezika, koji je smatrao svojim životnim delom“.

– Tad su se pojavili „dušebrižnici“ režima koji su mu zamerali što je jednu reč uneo a drugu nije, kako je objasnio reč „četnik“, a kako „partizan“, zašto nema reči „Hrvat“. Moskovljeviću nije bilo dozvoljeno da se odbrani, nijedan dnevni list tog vremena nije objavio njegove odgovore na napade kolega tako da je osuđen bez mogućnosti da se brani – istakao je Isić i dodao da je Moskovljević jedan od naših najvećih leksikografa i prevodioca ruskih književnih dela poput „Tihi Don“ i „Rat i mir“.