Lenonove poruke nisu izgubile rok trajanja

Fanovi su bili zaprepašćeni, tadašnji predsednik SAD Ronald Regan je izjavio da je to „velika tragedija“ a mediji su tada Lenonovu smrt uporedili sa ubistvom Džona Kenedija i Martina Lutera Kinga.

U Jugoslaviji je tadašnja omladina još uvek bila sluđena zbog situacije u zemlji koja je usledila posle smrti predsednika Josipa Broza Tita pa je vest o ubistvu Lenona zazvučala meta nadrealno.

Muzički novinar Petar Janjatović u svom tekstu „Triput sam video Lenona“ za portal classicalradio.com ovako se prisetio tog trenutka: .“..Bio sam sa mojim drugom Milenkom u vikendici njegovih roditelja na brdu iznad Grocke. Kao, otišli smo da spremamo ispite, a uglavnom smo kuvali i duvali. I bilo je ledeno tog jutra. Zavejao je sneg. Palimo radio, Prvi program Radio Beograda. Ozbiljan glas spikerke kaže: „Ubijen je Džon Lenon.“

Činilo mi se da mi se magla iz glave još nije razišla.

Šest meseci pre toga ozbiljan glas je rekao: „Umro je drug Tito“ Jebo te! A sad je ubijen drug Lenon“ – ispričao je Janjatović dodajući da je mnogo godina kasnije u Njujorku obišao spomen- obeležje posvećeno najčuvenijem Bitlsu u Central parku.

Samo tridestak metara dalje od zrgade „Dakota“ gde je Lenon ubijen iskazano mu je poštovanje na trgu „Strawberry field“ sa mozaikom protkanim tekstom „Imagine“.

Obožavaoci ovde neretko ostavljaju jagode i drugo voće, kovanice, sveće a Janajatović podseća da je tu i mali kameni spomenik na kome piše koje su sve zemlje donirale da se taj trg napravi. Među njima je i Jugoslavija.

Muzički kriičar i istoričar umetnosti Momčilo Rajin ističe da je Lenon sa lakoćom pisao pesme s kojima smo mogli da se identifikujemo.

– Napisao je bar nekoliko desetina ljubavnih pesama koje se i danas pevaju, pisao je o mestima i ljudima iz svog detinjstva gde smo sa lakoćom mogli da prepoznamo sebe, pisao je o svemiru, ali i običnim ugnjetenim ljudima, njihovoj sudbini i pravima… Koje god teme da se dotakao to je radio strastveno… Jer, svedočio je, jedino tako ima smisla… U suprotnom, budi političar ili trgovac. Ili, položi glavu na panj… – kaže Rajin.

Prema njegovim rečima, i kod Lenona su kao i kod ogromne većine umetnika od praistorije do danas dominirale dve teme – život i ljubav.

– I nijednog trenutka nije posustajao u veličanju ta dva fundamentalna pojma… Verujem, i otuda njegova popularnost, bar polovina sveta prihvata to načelo, ali ono što nas razlikuje je to što samo neki među nama imaju taj dar da ga nadahnuto i ubedljivo predstave. Zato ih, ne samo volimo nego, i poštujemo… Zbog toga, i ne samo ovih dana, zaronite u njegovu zaostavštinu… Krenite u šetnju kroz polja jagoda i, verujte mi, neće vam trebati nikakav šlag pride… – poručuje Momčilo Rajin.

Muzičar Damjan Dašić, koji je u beogradskom tribute bendu Bitlsa The Best Beat naučio da svira bas levom rukom kao Pol Makartni, kaže da je Bitlse počeo da sluša u najranijem detinjstvu kad je imao pet, šest godina a pošto je otkrio ploču „Rubber Soul“ iz kolekcije svojih roditelja.

– Sećam se dok sam gledao fotografije tih momaka sa omota da mi je majka objasnila da jednog od njih više nema među živima. Ispričala mi je šta se s njim desilo u Njujorku pre sada 40 godina. Kazala mi je kako je ubijen i Lenon se odmah izdvojio kao neko ko je na tako surov način napustio ovaj svet i kao neko je pravio pesme o razumevanju, miru, ljubavi. Te pesme su ostale vanvremenske – ističe Dašić dodajući da su numere „Imagine“ i „Peace of chance“ bile uperene protiv nasilja te je stoga još neobičniji Lenonov kraj.

Sagovornik Danasa objašnjava da je počeo da svira u The Best Beat iz čiste ljubavi prema muzici Bitlsa, želji da svira njihove pesme uživo.

– Sticajem okolnosti ja sam u bendu završio na mestu Pola Makartnija ali mnogo volim Lenona i njegovu muziku – konstatuje Dašić. Upitan da li misli da je današnji svet možda isuviše grub za idealizam opevan u pesmi „Imagine“ i šta generalno misli o Lenonovom nasleđu on odgovara da The Best Beat sviraju ovaj čuveni hit na svojim koncertima iako pesma pripada Lenonovoj solo karijeri.

– To je jako važna kompozicija i publika koja dolazi da sluša muziku Bitlsa na tu pesmu veoma emotivno reaguje. Zato što bi ta poruka i dalje trebalo da stigne do ljudi i dalje nije izgubila rok trajanja. Možda su načini na koji umetnici treba da se obrate ljudima u 21. veku drugačiji ali to je jedna veoma direktna i jasna poruka – ističe Dašić uz konstataciju da će proći još mnogo vremena dok ideje te pesme zažive.

– Verovatno će proći još mnogo vremena dok te ideje zažive ali je i Lenonu bilo jasno koliko su one bile utopističke budući da je svojevremeno objavio koncept zemlje koji se zove „Nutopia“. Mislim da je i njemu bilo jasno šta su umetničke želje i senzibiliteti, a šta su realnost i surovost sveta – zaključuje Damjan Dašić.

Postao je i junak trilera

Jedan od najpoznatijih pisaca trilera Džejms Paterson živo se priseća te noći 8. decembra 1980. Bio je u svojoj kući na Menhetnu kad je na TV čuo da je Džon Lenon ubijen samo devet blokova dalje. Paterson, koji je voleo Bitlse, odmah je odjurio na mesto događaja.

„Otišao sam tamo i video mnoštvo ljudi“, izjavio je Paterson za londonski Tajms.

„Do četiri sata ujutru više od 500 zaprepašćenih Lenonovih fanova su ga oplakivali. Ubistvo se dogodilo ispred stana u kome su Džon Lenon (40) i Joko Ono (47) živeli. Hteli su da se popnu i svom petogodišnjem sinu požele laku noć, a onda je Mark Čepmen iz svog revolvera ispalio pet hitaca Lenonu u leđa. Paterson, koji je poznavao slavni par, napisao je triler “ The Last Days of John Lennon“ (Poslednji dani Džona Lenona), koji će se u prodaji u Ujedinjenom Kraljevstvu i Americi pojaviti 11. decembra, a njegovo digitalno izdanje se već može naći u pretplati na Amazonu za 12 evra. Sudeći prema prvim kritikama roman rekonstruiše već dobro poznati put Bitlsa – „slavne liverpulske četvorke“, ali iznosi i hipoteze šta je sve radio i koje je poteze povukao ubica Mark Čepmen pre zločina koji je počinio za koji se kasnije pokajao i zamolio za oproštaj. Nije malo onih koji su pojavljivanje trilera o ubistvu slavnog muzičara dočekali sa skepsom. Raspoloženje javnosti opisuje komentar čitaoca koji se na Tajmsovom sajtu potpisao kao Isaija, a zapisao je ovo: „Zašto se eksploatiše sećanje na smrt slavnog muzičara koga volim, pustimo Džona da počiva u miru.“ Džejms Paterson je inače svojevremeno pisao triler u četiri ruke sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom, a bogatstvo koje je stekao pišući trilere procenjuje se na preko 800 miliona dolara.

Džon Lenon, rođen 9. oktobra 1940. u Liverpulu, bio je pevač, kompozitor i gitarista grupe Bitls. Njegova veoma kreativna karijera imala je i epizode političkog aktivizma, glume, spisateljstva. Njegove najpoznatije solo pesme su „Imagine“, „Jealous Guy“ i „Give Peace A Chance“.

Lenon je ostao inspiracija za mnoge muzičare i bendove, a predmeti koje je on posedovao i dalje dostižu velike cene na aukcijskim prodajama. Klavir na kojem je Lenon komponovao pesmu „Imagine“ prodat je 2000. godine u Londonu za 2,45 miliona evra, a jedna od njegovih gitara za više od dva miliona dolara 2015. u SAD.

Autor knjige o „Bitlsima“ Sten Kuesta naglasio je vanvremensku lepotu nekih Lenonovih pesmama ističući komad „Jealous Boy“.

„Lenon je bio prirodni genije za muziku i bio je najintuitivniji član Bitlsa, jedini koji je mogao da komponuje ‘Strawberry fields forever’, a to nije urađeno ni pre ni posle njega“, kazao je Kuesta.