Kako je Lepa Lukić od izvora krenula drugim putićem i stigla do zlatne medalje za zasluge

Cane Partibrejkers je u jednoj davnoj emisiji Utiska nedelje, pričajući o lošem kvalitetu današnje narodne muzike dotakao se i Lepe Lukić i starijih narodnjaka.

„Lepava kad zapeva svima nam je lepo“ rekao nam je tad i time pokazao da i oni najortodoksniji rokeri su umeli da poštuju njen umetničlki i estradni izraz.

Predsednik Aleksandar Vučić godinama unazad dodeljuje ordenje zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti. Jedna od onih koja je dobila zlatnu medalju za zasluge je i Lepa Lukić.

S obzirom na to da njena karijera traje skoro 60 godina, ovakva stvar je očekivana i korektna, jer dobro znamo da vrlo lako i preko noći ovde se ne postaje i zvezda već i legenda kojoj se treba odati počast.

Lepa Lukić ipak ima dovoljno veliku i priznatu karijeru mimo bilo koje vlasti.

Ko je Lepa Lukić?

Lepa Lukić, odnosno Lepava Mušović, rođena je u selu Miločaju kod Kraljeva 1940. godine. Prvi veliki uspeh je doživela 1965. godine i to sa pesmom „Od izvora vode dva putića“.

Ovaj hit je utemeljio njenu karijeru kao i teme koje će se provlačiti kroz njene pesme a ticale su se ljudi sa sela, njihovim ljubavnim odnosima ali i starim srpskim običajima.

Iz tog prvog dela karijere pamte se „Oj livado, rosna travo“, „Na livadi čuva Mara stotinu ovaca“, “Hvalila se lipa kod Bagrema“.

Ipak, verovatno najveći hit Lepu je dočekao u kasnijem delu karijere. Godine 1989. je otpevala „Srce je moje violina“, i sa njom ušla u večnu plejlsitu kafanskih i svadbarskih kompozicija.

Zbog velike popularnosti pojavljivala se u nekoliko filmova. Dok je epizoda u seriji „Kamiondžije“ bila šire vidljiva, dobre kritike za svoju glumu je dobila u „I Bog stvori kafansku pevačicu“ Jovana Živanovića, filma koji mnogi nazivau i poslednjim filmom crnog talasa.

Njen lik se pojavio u filmu i seriji „Toma“, a tumačila ju je mlada glumica Olivera Bačić.

Kroz karijeru ostalo je upamćeno njeno druženje sa pevačicom Silvanom Armenulić, kao i lažni sukob između njih dve, koji je bi isceniran ne bi li se prodavalo više ploča i više pisalo o njima.

Legenda kaže da se Lepa uspavala za polazak na koncert sa Silvanom, da bi upravo na tom putu Armenulić izgubila život. U jednom intervjuu, Lukić je izjavila kako nikad nije vozila auto nakon te nesreće, iz straha da joj se ne desi isto.

“Od 1976. godine ne vozim kola više uopšte, baš zbog toga što računam da me Bog spasio. Ja produžavam dozvolu, a ne znam zašto. Nikad neću voziti” izjavila je pevačica.