Lepo lice Srbije

– Sa ovom izložbom pokazujemo lepo lice Srbije. Pokazujemo da imamo sjajno kulturno nasleđe. Voleo bih da ona ne bude samo ovde, a potom i u Beogradu i Nišu, nego sanjam da bude u vodećim svetskim muzejima. Da narednih 10-15 godina ne vidi Srbiju, nego da Srbiju pokaže svetu. Verujem da bi ova izložba, koja pokazuje da je četvrtina svih rimskih imperatora rođena na našoj teritoriji, poput komete, zapala i druge prostore na našoj planeti – to su bili prvi utisci direktora Viminacijuma Miomira Koraća posle otvaranja izložbe na kojoj 180 arheoloških artefakata – skulptura, mozaika, predmeta od srebra, zlata i drugih metala, keramike „predstavljaju nezaobilazno svečanstvo istorije kasnoantičkog perioda celog Rimskog carstva“.

Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, koji stoji iza ovog velikog posla, objašnjava da je glavna zamisao bila da se izložba realizuje „isključivo na bazi materijala sa našeg tla kojim raspolažu naše muzejske zbirke“.

– Dali smo mali uvod u tetrarhijski period, koji je ostavio traga na našim prostorima, pa je predstavljen i deo materijala iz Gamzigrada, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Sledi Konstantinovo doba, koje je ostavilo velike tragove upravo na ovim prostorima. Tu je i izvanredan, jedinstven, čudesan zlatan nakit iz Šarkamena, beogradska kameja… Tu je medaljon Valentinijana Prvog od 84 grama, koji na reversku ima svoju predstavu vladara koji preko ramena drži hristogram, kao i još mnogo izuzetnih predmeta koji pripadaju svetskoj kulturnoj baštini. Sve su od vrhunskog umetničkog i vrednosti svetskog značaja, bez kojih svetski muzeji ne bi mogli ni da zamisle niti da predstavljaju Konstantinovo doba. Sa ovim materijalom učestvovali smo i na izložbama u Milanu, Riminiju i Triru – nabraja direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, posebno ponosna na katalog koji prati izložbu.

Komentarišući želje stručnjaka da srpska arheološka baština obiđe svet, princ Aleksandar Karađorđević kaže za Danas da je za ostvarenje tog sna neophodno da se više radi sa stranom javnošću korišćenjem elektronskih tehnologija, filmova i organizovanih poseta. On kaže da bi ova izložba u Viminacijumu mogla da bude „novi početak“ u predstavljanju „naše veoma interesantne istorije“.

Drugi deo dvostrukog umetničkog programa u Viminacijumu bilo je drugo izvođenje nedavno obnovljene Verdijeve opere „Aida“. Ocena ambasadora Italije u Srbiji Armanda Varikija da je „Viminacijum kao stvoren za izvođenje ‘Aide’“ pokazao se kao tačan. Beogradska opera je u delimično završenom drvenom amfiteatru, koji više podseća na Šekspirovo doba i londonski Gloub, prvi put izvela predstavu na otvorenom.

Iz publike bilo je teško zaključiti da li je za kvalitet zvuka zaslužna akustika nove drvene konstrukcije ili to što su pevači bili „ozvučeni“ – „na bubuce“. U glavnim rolama pevali su: Jasmina Trumpetaš Petrović (Aida), Jelena Vlahović (Amneris), Frančesko Anile (Radames), Ivan Tomašev (Ramfis), Elia Fabian (Amonastro) i Stefan Pavlović (kralj Egipta). Orkestrom Narodnog pozorišta dirigovao je gost iz Bugarske Ivan Kozuharov, koji je, kako se posle šuškalo, imao problem da uskladi orkestar sa solistima.

Gosti iz Italije opravdali su očekivanja, dok je egipatski kralj Stefana Pavlovića više podsećao na Uroša Nejakog nego na faraona. Aida i Amneris snašle su se i na otvorenoj sceni. Ne računajući to što su okolni kučići početak predstave shvatili kao „izazov“ i svežinu iz pravca Dunava, publika je uživala u tragičnoj priči o ljubavi, ljubomori i izdaji u trouglu zapovednika egipatske vojske Radamesa, robinje Aide i egipatske princeze Amneris.

Na pitanje Danasa zbog čega je za Viminacijum i obeležavanje 17. vekova Milanskog edikta izabrana baš „Aida“, iako u Verdijevom bogatom opusu ima i prikladnijih dela, v. d. upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić objašnjava da se „nije vodilo računa toliko o libretu opere koliko o značaju događaja u Viminacijuma“. On smatra da je „Aida“ na pravi način obeležila „i veličastvena zbivanja u Viminacijumu i 200 godina od rođenja Đuzepea Verdija“.

– To je pun pogodak, jer ova opera ima sve što može da zamisli posvećeni operski gledalac i slušalac – hor, orkestar, soliste, balet, više od 200 učenika – ističe Savić.

Otvaranju izložbe i izvođenju „Aide“ u Viminacijumu pored predsednika Srbije i prinčevskog para Karađorđević, prisustvovali su i predsednik RS Milorad Dodik, više ministara u Vladi Srbije, poslanici SNS u Skupštini Srbije, predstavnici Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice Srbije, diplomatski kor i lokalni VIP. Iako se veći deo državnog programa za obeležavanje 1.700 godina Milanskog edikta održava u Viminacijumu, u ovom arheološkom parku prekjuče nije bilo nikakvih prigodnih suvenira. Kako je Danasu objašnjeno, oni se prodaju uglavnom u Nišu, rodnom gradu cara Konstantina.

Kosovo i Konfučije

Predsednik Tomislav Nikolić i ambasador Varikio nisu propustili priliku da i u Viminacijumu pomenu Kosovo i Metohiju. Na otvaranju izložbe Nikolić je istakao da je „za ovo vreme, kada se borimo za opstanak svog naroda na KiM, kada nam se čini da je možda teže nego ikad“, Konfučije zapisao: „Naša najveća slava nije što nikada nismo pali, već što smo ustali svaki put kada padnemo“. Ambasador Varikio je naglasio da Italija podržava napore Srbije na evropskom putu i posebno istakao zadovoljstvo Rima zbog „vesti o Sporazumu Beograda i Prištine“. Milorad Dodik je rekao novinarima da „stranci na Kosovu uporno kažnjavaju i potcenjuju srpsku državnost i srpski narod u celini, čime izlažu Srbiju značajnim problemima, pritiskajući je i tražeći od nje razne ustupke i nudeći joj neka daleka obećanja“.

Čiča Tomina koliba

Drveni amfiteatar na kome se radilo se do poslednjeg trenutka, primio je blizu 2.000 posetilaca. Državni zvaničnici bili su smešteni u počasnoj „imperatorskoj“ loži, koju je deo publike među kojom su sedeli beogradski novinari odmah prozvao „čiča Tomina koliba“. Osim predsednika Srbije i njegove supruge u loži na vrhu amfiteatra sedeli su Dodik, ministri Ivan Mrkić Milan Bačević, kao i ambasador Varikio.