Lepo se osećam i na Mokroj gori i na svetskim festivalima

Na pitanje da li se lepše oseća na snegu na Mokroj gori ili na crvenim tepisima na poznatim svetskim festivalima, šarmantna glumica kaže: „Dobro se osećam u obe situacije. Svako mesto na kome se okupljaju veliki reditelji, koji žele da prikažu dobre filmove, dobro je mesto, jer to je način da se obrate ljudima. Na ovom divnom mestu, nije samo važno to da se takvi filmovi prikazuju, već i način na koji se prikazuju“.

Izabel Iper igrala je u više od dvadesetak filmova i televizijskih ostvarenja, ali i u pozorištu. Dva puta je nagrađena na Kanskom festivalu („Violeta Nozijer“, 1978. i „Profesorka klavira“, 2001.). Dobitnica je nagrade Cezar 1996. za ulogu u filmu „Ceremonija“, dvostruka dobitnica Volpi kupa na festivalu u Veneciji i to 1998. za ulogu u filmu „Ženska posla“ i 1995. za film „Ceremonija“. Oba filma režirao je Klod Šabrol. Nagrađena je i Specijalnim lavom za film „Gabrijela“, dva puta je osvojila Evropsku filmsku nagradu za najbolju glumcu i to 2001. za ulogu Erike Kohut u filmu „Profesorka klavira“ i 2002. godine za film „Osam žena“, Fransoa Ozona. Dodeljen joj je i orden Legije časti. Prvi veliki uspeh zabeležila je u filmu „Violeta Nozijer“, reditelja Kloda Šabrola, koji je označio i početak njihove uspešne saradnje, a igrala je u sedam od devet filmova tog velikog reditelja. Sarađivala je i sa Žan-Lik Godarom, Markom Fererijem, Vernerom Šreterom, Mihaelom Hanekeom…

U kratkom razgovoru za Danas priseća se jedinstvenog iskustva u radu sa našim rediteljem Aleksandrom Sašom Petrovićem, začetnikom crnog talasa u našoj kinematografiji, koji ju je odabrao za ulogu Dafine Isakovič u „Seobama“ (1989), Miloša Crnjanskog. Pored navedenih ostvarenja, bila je uspešna i u filmovima „Ukus moći“ (2006), „Hvala za čokoladu“ (2000) i Gospođa Bovari (1991), koji će biti prikazan na Kustendorfu.

• Da li ste bili u dilemi da dođete na Kustendorf?

– Nisam imala nikakvih dilema. Čula sam lepe priče o Kusturici i želela sam da dođem. Jednostavno, bila sam znatiželjna i da otkrijem kako sve to izgleda. Došla sam i zbog velikog reditelja Emira Kusturice, ali i zbog svega onoga što ovaj festival nudi.

• Kako vam se čini sam koncept Kustendorfa, da se na jednom mestu okupljaju afirmisani umetnici i oni koji su na početku filmske karijere?

– Koncept je odličan, jer je to način da se grade mostovi među ljudima iz celog sveta, ali i da se stvaraju lepi trenuci u njihovom zajedničkom procesu rada. Ovo jeste posao koji ljude treba da zabavi, ali i odličan metod da se ljudi povežu i da se prikažu dobri filmovi. Dobro je da mladi ljudi iz celog sveta dolaze i da zajedno rade sa iskusnijim i uspešnim kolegama

• Koliko ste upućeni u srpsku kinematografiju?

– Ne znam mnogo o srpskom filmu. Znam mnogo toga o Kusturici i naravno o Aleksandru Saši Petroviću, sa kojim sam radila „ Seobe“ i to je bilo jedinstveno iskustvo. Pamtim ga kao velikog reditelja, velikog umetnika, posebnu i veoma jaku ličnost.

• Da li imate u planu nove filmove?

– Ove godine trebalo bi da izađu tri filma u kojima igram. Jedan se zove „Ljubav“, potom tu je i film „Zatočena“ („Capture“) filipinskog reditelja, koji bi trebalo da bude prikazan na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Berlinu, kao i jedan film korejskog reditelja čiji radni naslov glasi „U drugoj zemlji“.