Lice američke književnice Maje Anđelou osvanuće na kovanici od 25 centi

Maja Anđelou, pravim imenom Margarita Eni Džonson, rođena 1928. a preminula 2014, imala je buran i zanimljiv život.

Bila je pesnikinja, prozaistkinja, glumica i scenaristkinja.

Napisala je preko trideset književnih dela u kojima se uglavnom bavila problemima ekonomske, rasne i seksualne potlačenosti.

Detinjstvo i ranu mladost Anđelou je provela kod bake, što je opisala u svojoj prvoj autobiografskoj knjizi “Znam zašto ptica u kavezu peva” (prvi put je na engleskom objavljena 1969, a film je snimljen deset godina kasnije).

Knjiga je nominovana za Nacionalnu nagradu za književnost i dve godine je bila na listi bestselera Njujork tajmsa, a kod nas ju je, u prevodu s engleskog Đorđa Tomića, objavila izdavačka kuća Štrik.

Svoje susrete sa Anđelou opisala je slavna Opra Vinfri u predgovoru knjige: “Sedeti za njenim kuhinjskim stolom u Ulici Veli u Vinston Saemu u Severnoj Karolini, slušati je kako čita poeziju, poeziju mog detinjstva. Maja Anđelou je živela ono što je pisala. Razumela je da deleći svoju ličnu istoriju s drugima pronalazi put do velikih ljudskih istina – o čežnji, napuštanju, sigurnosti, nadi, upitanosti, predrasudama, tajnama i konačno o samospoznaji: shvatanju ko smo zapravo i oslobađanju koje donosi ljubav.“

– Trebalo je da prođe pola veka od izlaska kultnog romana Maje Anđelou “Znam zašto ptica u kavezu peva“ da on bude objavljen u Srbiji – kaže za Danas Ljubica Pupezin, glavna urednica Štrika, koja podseća da je Maja Angelou bila aktivistkinja u borbi za ljudska prava, glumica, prva crna žena po čijem je scenariju snimljen film, poliglota, velika književnica.

– Život joj je bio takav da bi mnogi prestali da ga žive. Ona ne. Umesto toga postala je simbol života – neprestane borbe da bude slobodna i jaka u ideji da naizgled nevidljiva pravda postoji pored sve očite nepravde sveta i da nas samo ta pravda, očitovana pre svega kroz ljubav, može da održi ljudima. Nije imala formalno obrazovanje, ali zvali su je dr Anđelou. Prva će sad biti i u tome što će se njen lik naći na kovanici od četvrt dolara, prva crna žena.  Paradoksalno, ali svet se menja nabolje, iako korača unazad. Ovo je još jedan dokaz. Počast kao znak da smo razumeli Maju i njene poruke. Da smo ih prihvatili, da nas je učinila boljim. Verujem u snagu američkog društva da će jednog dana Maja osvanuti i na novčanici kojom se može kupiti ajfon. Do tada nastavljam da verujem i u srpsko društvo, u to da ma koliko kasnili i zakržljali u razumevanju i prepoznavanju dobra možemo da ga iskopamo, izvučemo i saperemo od odvratnog blata u kome sada pristajemo da živimo. Čitajte Maju – poručuje Ljubica Pupezin.

Maja Anđelou bila je prva Afroamerikanka čiji je scenario pretočen u film „Georgia, Georgia“.

Scenario je nominovan za Pulicerovu nagradu.

Glumila je u nekoliko filmova i televizijskih serija, uključujući i mini-seriju „Koreni“.

Rediteljski debi imala je s filmom „Down in the Delta“.

Profesorka Američkih studija na univerzitetu u Severnoj Karolini postala je 1981.

Dobitnica je Nacionalne medalje za umetnost, Linkolnove medalje, kao i najvišeg državnog odlikovanja Predsedničke medalje slobode koju joj je dodelio Barak Obama.