Zorica Jevremović Munitić (Ražanj, 22. avgust 1948, Beograd, 5.10. 2023) dramska spisateljica, teoretičarka i autorka kritičkih studija o savremenom srpskom pozorištu, preminula je juče posle duže bolesti, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije. Kremacija će se održati u utorak, 10. oktobra, na Novom groblju u Beogradu, u 13.15.
„Jedino što možemo u životu i ovom svetu, mi lično, jeste da brinemo za same sebe, i da nikako ne ulazimo u situaciju, kad smo umetnice, da branimo nešto što nije naše. Baš me briga za državu, ja nijednu državu ne podnosim. Naciju – ne podnosim. Ja nisam nacionalista“, rekla je Zorica pre dve godine na predstavljanju svoje knjige „Kao zaspala među leptirima – žena u drami“.
A o njoj su tada rekli i da je „neposlušna, brza i žestoka ličnost“ koja je pomerila granice feminizma.
Zorica Jevremović bila je srpska i jugoslovenska pozorišna i video rediteljka, dramska spisateljica, intermedijalna teoretičarka, istoričarka kulture i feministkinja.
Direktorka beogradskog Centra za medije „Ranko Munitić“ i urednica regionalnog časopisa za medije i kulturu Mediantrop.
Između ostalog, značajan je i njen rad na osnivanju pozorišnih trupa za marginalne društvene grupe, kao i doprinos utemeljivanju stripske i televizijske teorije u SFRJ 1970-ih.
Njen muž je bio istaknuti jugoslovenski kulturni radnik Ranko Munitić.
U znak sećanja na njega na inicirala 2012. godine dodeljivanje regionalne nagrade Centra za medije “Ranko Munitić” “Trepetalo iz Trogira”.
Među dobitnicima tog prizanja su filmski reditelji Mladomir Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Lordan Zafranović i Karpo Aćimović Godina, filmski reditelj, animator i ilustrator Nedeljko Dragić, vizuelni umetnici Mileta Prodanović i Marija Dragojlović, multimedijalni umetnik i pisac Nenad Racković, kompozitori Ivana Stefanović i Zoran Erić, glumica Hana Selimović, te pesnik, esejista i izdavač Branko Kukić.
Diplomirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti 1975. godine.
Dramaturgijom se bavila u alternativnim i neformalnim grupama pozorišta i filma: KPGT (1980-1990), Art-film (1981-1983), Nova osećajnost (1984-1985), Preduzeće za pozorišne poslove (1992).
Početkom građanskog rata u Jugoslaviji 1990-ih bila je aktivistkinja dveju antiratnih grupacija: Civilnog pokreta otpora i Beogradskog kruga, u okviru kojih je izvela više kulturoloških projekata.
U projektima „Bosna – ljudski tragovi“ (1992) i „Autovideografija“ (1995), Zorica Jevremović u SKC-u „okuplja umetnike, teoretičare, kritičare, aktiviste, obične ljude sa svojim sećanjima na Bosnu i stvara jedinstven kulturološki projekat u kojem se Bosna iskazuje kao jedan od stožera južnoslovenskih identiteta, kao stub-oslonac prepušten uništenju“.
U drami „Balada o devojačkom odelu” objavljenoj 2006. piše o ljubavi Jelene i Teute, sredovečne i mlade žene, Srpkinje i Albanke, koje beže sa Kosova i završavaju u Beogradu.
O ovoj drami, kao i poziciji autorke u srpskoj kulturi Milena Dragićević Šešić piše: ”Razarajući tabue (a Kosovo je u suštini najveća srpska tabu tema – o njemu se ne sme misliti, racionalno razgovarati – Kosovo se mora samo emocionalno doživljavati) ona je upravo i rizikovala neigranje svojih drama na scenama nacionalnih pozorišta.”
Godine 2008. pravi izložbu „Kosovo iz mog stana“ od fotografija stvari koje je kupovala ili dobijala na dar na Kosovu i Metohiji (1981—1990).
Bila je članica je Saveza dramskih umetnika Srbije i Srpskog književnog društva.
„Ja jesam radila što niko nije, to je moja pozicija“, rekla je o sebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
