Ličnost kojoj se ne može prići, guru i prorok, hiperinteligentan, precizan u onome što radi, jedan hrabar i veliki čovek, kritički nabaždaren, oštar i sa pronicljivim pogledom kroz stvarnost u kojoj živi, ličnost koja ima snagu da stvori čitav jedan svet i da ga uspešno usmerava.
Ličnost koja i novim generacijama daje materijal za dalje otkrivanje i istraživanje savremene kulturne prakse u Srbiji – to je o Miomiru Grujiću Fleki rečeno na promociji monografije pod nazivom „Miomir Grujić Fleka: Javni ilegalac“ preksinoć u Salonu MSUB, a koja je izašla u izdanju Remonta – nezavisne umetničke asocijacije, nakon dvogodišnjeg istraživanja.
Monografija je izašla nedavno, uz pomoć velikog broja saradnika, i na 280 strana predstavlja kompleksan umetnički opus i društveni angažman Miomira Grujića Fleke (1954 – 2003), kultne ličnosti urbane kulture osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka.
Pored reprinta izuzetnih Flekinih autorskih tekstova i intervjua, nove tekstove napisali su: Darka Radosavljević Vasiljević, Jasmina Čubrilo, Katarina Janković Popović, Milan Bečejić, Milan Atanasković, Milorad Milinković, Srđan Jerotijević, Andrej Mirčev, Miloš Živanović, Dragan Ambrozić i Srđan Đile Marković. Ključni tekstovi i intervjui prevedeni su na engleski.
U uvodnom tekstu iz monografije tekst Darke Radosavljević Vasiljević objašnjava da „Fleka razvija tri markirana pravca javnog uticaja: verbalnu komunikaciju, organizaciju kulturnih događaja i podršku rock’n’roll-u, sa povezivanjem rock kulture i umetničke scene u širem smislu. On ubedljivo insistira na značaju individualnog, drugačijeg i posebnog, osvajanju slobode kao borbe za pravo na izbor. Fascinantnom koncentracijom, promišljanjem i delovanjem inicira paralelna društvena i umetnička (po)kretanja, stvara zajednicu povezujući ugrožene samomisleće pojedince (ne samo sa margine) i otvoreno se suprotstavlja zombizaciji.“
Darka Radosavljević, autorka monografije, istakla je na promociji da je ponosna što je nova generacija otkrila Fleku i koja ga sada tumači na neki drugi način.
Ona je podsetila da je celu priču – izložbe u Salonu MSUB i Remontu, kao i monografiju, otvorio događaj – izložba u Šapcu, Flekinom rodnom gradu. Povodom monografije kazala je da je bilo jako komlikovano srediti veliki materijal, jer nije bio popisan i označen, a trebalo je napraviti sistematizaciju. Kako kaže, drugi najteži posao joj je bio pisanje teksta.
– Uopšte nisam mogla da napišem tekst, dugo sam se mučila, od straha da se Fleki ne može prići. Način onoga što je on pisao je neprevaziđen. Na kraju sam našla benigno rešenje pisanjem biografije i objašnjavanjem šta će se desiti u knjizi, a možda je to i bio dobar uvod za nekog ko ne zna Fleku. Postigla sam rezultat i mislim da je ovo jako važno za sledeću generaciju savremene kulturne prakse u Srbiji – rekla je Radosavljević i dodala da je priča o Fleki nešto što nas je vratilo unazad kvalitativno, što nas je osvestilo koliko je zapravo on bio i guru i prorok i hiperinteligentan, precizan u onome što je radio, jedan hrabar i veliki čovek. Ona je zaključila da se monografijom otvara novo istraživanje Fleke, za nove generacije.
Jasmina Čubrilo, vanredna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, podsetila je da je Fleka zastupao stav o umetniku koji mora da bude i kao privatna i kao javna ličnost etičan, da njegovi gestovi budu beskompromisni, provokativni, i da umetnik mora da bude kritički „nabaždaren“. Da ima kritički oštar i pronicljiv pogled kroz stvarnost u kojoj živi.
Umetnik Uroš Đurić rekao je da je Fleka crtežu pristupao slikarski.
– To nije crtež crtača, već crtež slikara. Crtež jeste formalno, ali on je crtež slikao sve vreme i to je ono najuzbudljivije, on je, kako se to danas popularno kaže, crtež „dekonstruisao“. On je crtež uništio i krenuo da crta ponovo, da objasnim, srpskim, moravskim žargonom – kazao je Đurić i podsetio da je Fleka od jednog kluba napravio kulturni centar i stvorio jedan čitav novi svet.
– Govorimo o ličnosti koja prevazilazi granice autorskog, koja je visoko inteligentna, potentna i sposobna da rukovodi različitim stvarima. Da vodi klub Akademija, koji je jedini okupljao slojevitije narodne mase, a koji je čitav bio sastavljen od arta – zapazio je umetnik prisećajući se Akademije – Vi uđete unutra i niste u klupskom ambijentu, već ste okruženi ludačkim slikama koje studenti Akademije slikaju na svaka tri meseca. U svetskim okvirima nije bilo mnogo takvih primera – za prosečno veče klub poseti oko 400 ljudi, a kada su jače programske celine, za vikend, znalo je da bude i do 1.000 prodatih karata. Ne znamo čak ni koliko je ljudi bilo unutra. U jednom trenutku radio je prvo vikendom, pa je radio od srede, pa je proradio i utorkom, na kraju je radio non-stop, svake noći, čak i ponedeljkom. To je jedan svet koji je rastao, radio prvo do pola dva, pa do pola četiri, onda na kraju do pola šest, šest sati ujutru. Akademija je bila prvi klub koji je pomerao granice stvarnosti, bio je klub u kome su se događali raznorazni kulturni događaji.
Uroš Đurić je zaključio da je, kada odu takve ličnosti, gubitak nenadoknadiv.
– Dok traje to deluje sasvim jednostavno, a kada ga više nema, onda vidite svu kompleksnost. Recite mi ko je danas ličnost koja ima snagu da stvori čitav jedan svet i da ga uspešno usmerava – zapitao se Đurić na kraju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
