Likovne tradicije evropske antike

Prva je njena nova knjiga „Likovne tradicije evropske antike“ kao nastavak i sinteza njene tetralogije prevoda i komentara dela antičkih istoriografa umetnosti, čiji su izdavači Zavod za udžbenike i Dosije studio.

Druga je knjiga Radio Beograda 2 posvećena delu Zoje Bojić „Antički istoriografi umetnosti i Kalistrat o skulpturi“, za koju je dobila Nagradu „Nikola Milošević“, koju ova radio kuća dodeljuje za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti, umetnosti, estetike i filozofije.

O ovim novim izdanjima u Rektoratu govorili su: glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 Radoman Kanjevac, recenzenti knjige „Likovne tradicije evropske antike“ Miloš Arsenijević i Mirjana Gligorijević Maksimović, kao i Zoja Bojić.

Posle prevoda spisa antičkih istoriografa umetnosti koji su pisali na strarogrčkom i latinskom jeziku – Vitruvija, Plinija Starijeg, Filostrata Starijeg i njegovog unuka Filostrata Mlađeg, Kalistrata, Zoja Bojić sa novom knjigom napravila je korak dalje u ispitivanju umetničke prakse evropske antike i njene istoriografije, ukazujući na način na koji je moguće bolje sagledavati sva ta umetnička dela.

Autorka u predgovoru nove knjige tvrdi da „antički istoriografi umetnosti svojim uvek aktuelnim pojmovima, postulatima i poukama pomažu da se iz njihove perspektive sagledaju ne samo dela određene epohe već i mnoga umetnička dela bilo kog perioda“.

„Likovne tradicije evropske antike“ prate „putovanje ideja, tema i načina likovnog stvaralaštva od umetnosti i književnosti antičke Evrope do nama savremenih likovnih praksi“, uz primere reprodukcije od antičkih dela nepoznatih autora, italijanskih majstora renesanse i baroka, do Matisa, De Kirika, Stanislava Rapoveca i Snežane Vujović Nikolić. Zoja Bojić otvara pitanja značaja poznavanja identiteta umetnika, naziva dela i njegovog vremenskog okvira, razumevanja likovnog dela samo na osnovu njegovog likovnog jezika – linije, boje svetlosti, perspektive, oblika koji čine kompoziciju, kao i o mogućnosti da kompozicija uključi i zvuk i miris.

„Ova knjiga polazi od likovnih ili književnih ‘primera slika’, kako je to za predmet svog dela rekao Filostrat Stariji, pored kojih autor ‘nije mogao da prođe ćutke’, kako je to za sopstvene spise rekao Filostrat Mlađi. Sastavljena je iz pojedinačnih delova koji se međusobno uklapaju da stvore celinu, kao kada se stranice geometrijskog crteža sastave u kocku, što je pristup materiji idejno u skladu sa Vitruvijevim principima“, objašnjava u uvodu studije Zoja Bojić, koja je rekla da je ovu knjigu pisala sa radošću inspirisana baštama – svojom u Vrčinu, sa freske iz „Livijine vile“ u Rimu i sa ulja na platnu Pjera Bonara, od kojih se ova poslednja nalazi i na koricama „Likovnih tradicija evropske antike“.

Šesnaesti laureat Radio Beograda 2

Kao 16. laureat Nagrade „Nikola Milošević“ Zoja Bojić je dobila knjigu o svom nagrađenom delu. Radoman Kanjevac ističe da je ona prvi istoričar umetnosti koji je dobio ovu prestižnu nagradu, napominjući da „u godini u kojoj je obeležio šest decenija postojanja Radio Beograd 2 nije mogao da ima boljeg dobitnika od onoga kome je radio bio tajna ljubav“. Zoja Bojić, potomak pesnika Milutina Bojića i književnika Milana Kašanina, svoju novinarsku karijeru započela je na Radio Beogradu. U ovom izdanju edicije „Knjiga godine“sabrani su zapisi radio emisija u kojima je ona na Radio Beogradu 2 učestvovala kao kandidat i dobitnik Nagrade „Nikola Milošević“.

Priznaje „Radmila Vidak“ Vesni Radosavljević

– Spikerka i voditeljka RTS Vesna Radosavljević ovogodišnji je dobitnik Nagrade za lepotu govora „Radmila Vidak“ koju ova kuća dodeljuje od 2014. godine. “ Od samog početka njen govorni izraz karakterišu prijatan glas, pravilna dikcija i artikulacija, pouzdanost, odmerenost i uverljivost: svi oni elementi koji su neophodni za negovanje dobrog govornog srpskog jezika“, navodi se u obrazloženju žirija. Vesna Radosavljević je karijeru započela kao novinar-reporter u Zabavnom programu TV Beograd, a nastavila je kao spiker-voditelj u Informativnom programu. Odlukom žirija ove godine dodeljeno je i posebno priznanje „Radmila Vidak“ za dugogodišnje negovanje lepote govornog izraza dodeli Danki Novović, koja je tokom svoje televizijske karijere kao spiker, voditelj i urednik dala veliki doprinos razvoju i negovanju kvalitetnog jezičkog izraza u programima RTS.