„Linija života“ otvara 12. Beldocs koji se održava od 8. do 15. maja

Publika će moći da vidi više od 100 premijera savremenog dokumentarnog filma – istaknuto je na konferenciji za medije u Kombank dvorani. Film koji otvara Beldocs „Linija života“ govori o životu i radu akademskog slikara Miloša Bajića, oca reditelja, na kome je počeo da radi još sa 17 godina.

– Čovek se okrene ka onome za šta živi, a to je za mene film. „Linija života“ govori o Milošu Bajiću, akademskom slikaru, profesoru, čoveku koji je preživeo Mathauzen. Odveden je sa Akademije likovnih umetnosti, iako je tek započeo studije – rekao je Darko Bajić uz konstataciju da je „ono fascinantno“ što je pokušao da prikaže u ovom filmu ljubav i volja za životom njegovog oca.

Bajić je objasnio da se film bavi životom Miloša Bajića, koji je krišom crtao, pod pretnjom smrću, u logoru i sa drugarima krio crteže i materijal u protivpožarnom aparatu.

– To je njima dalo život. Logori smrti su bili radni logori u kojima su radili ljudi do poslednjeg zrnca snage, a kada im ona ponestane, onda su ih ubijali. Upravo su crteži započeli tu liniju života i dali mu osećaj da živi. Moj otac i njegovi drugari su imali osmeh, oni su sebi omogućili život jer su preživeli, za razliku od mnogobrojnih žrtava koji su ubijeni u logorima širom Evrope – istakao je Bajić.

Mladen Vušurović, direktor Beldocs festivala, kazao je da, iako su imali mnogo problema u pripremi festivala, umetnički pečat koji su dali Marko Grba Singh, umetnički direktor, i Igor Stanojević, selektor filmskog programa, napravio je „ličnu kartu“ festivalu, za kojom je „žudeo“.

Novina na ovogodišnjem Beldocsu je program Lavirint pravde, koji na ispit stavlja pravdu, njeno čitanje i razumevanje u savremenom dobu. U okviru programa biće prikazan film koji privlači pažnju „Suđenje Ratku Mladiću“ reditelja Roberta Milera i Henrija Singera, koji će biti gost festivala.

Kao počasni gosti Beldocsa najavljeni su dokumentarista Kazu Hara i hrvatski reditelj Goran Dević, čije će retrospektive biti prikazana na Beldocsu.

– Japanski enfant terrible je nažalost i dalje nepoznat srpskoj publici, što ćemo, nadam se, ispraviti kompletnom dokumentarnom retrospektivom ovog autora dok će se retrospektiva Devićevih dela fokusirati na njegove ranije, kratkometražne radove, koji se na duhovit, pronicljiv i moćan način bave današnjim društvom na prostoru bivše Jugoslavije – kazao je Igor Stanojević, selektor filmskog programa Beldocs.

Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, najavio je da je ovogodišnja zemlja fokusa Portugal, koja će biti predstavljena kroz sedam filmova, koji na pravi način predstavljaju moderan portugalski dokumentarni film.

U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano deset filmova za koje je navedeno da su energični, hrabri i odlučni, te da su ih radili pretežno mladi autori.

Novine u koncepciji pratećih programa Vatromet i Meteori su zastupljenost filmova naglašenih kinetičkih poetika. U programu Naslovna strana uvršteni su filmovi sa aktuelnim političkim temama, dok je u selekciji Udarni termin skup kritičkih i komercijalno najuspešnijih dokumentaraca iz prethodne godine. Program Profil baviće se biografskim filmovima, pa se zato očekuje film, u režiji Vima Vendersa dokumentarac o papi Franji, potom o ruskom političaru Mihailu Gorbačovu i mnogim drugim ličnostima.

Selekcija Pejzaž gledaocima će ponuditi geografske i antropološke filmove, dok će nova celina Povetarac ponuditi naslove koji stavljaju akcenat na blažu, ljudsku stranu života. Tu je i program Teen namenjen mlađoj publici, selekcija VR za one koji gledaju u budućnost filmske umetnosti.

Posebne projekcije imaće filmovi Sveci, Savo i Srbija Sava Tufegdžića i Poslednji bogumili Nedima Lončarevića, gostiju festivala.

Na svečanom zatvaranju, nakon dodele nagrada najboljim ostvarenjima, premijerno će biti prikazan srpski dokumentarac „Električni Orgazam za ljude budućnosti“ u režiji Marije Vukić. U pitanju je film koji predstavlja portret jednog od najdugovečnijih rok bendova na prostorima bivše Jugoslavije.

Tužićemo Ministarstvo kulture ponovo

Vušurović se požalio da od Ministarstva kulture nije dobio finansijsku pomoć i da će ga zbog toga tužiti. – Ministarstvo ne postupa po zakonu, i ne jača zakonom zagarantovanu konkurentnost, istakao je Vušurević. On je rekao da je Ministarstvo poslalo saopštenje u kome se navodi da zbog finansijske situacije nisu u mogućnosti da pruže podršku Festivalu. – Ne može se nekome davati šakom i kapom, a za nekog da nema finansijskih sredstava – konstatovao je Vušurović. Reditelj Darko Bajić smatra da treba napraviti strategiju za budućnost i da festivali moraju da se institucionalizuju.