Ljubav i lojalnost filmu u teškim vremenima: Udruženje filmskih umetnika Srbije svečano uručilo svoje tradicionalne nagrade

Kako je istaknuto u obrazloženju za ovo priznanje, Baletić je u nizu decenija ostvario izuzetnu karijeru kao autor igranih, dokumentarnih i TV filmova od kojih se neki, poput „Balkan ekspresa“, koji su kritičari 1983. proglasili filmom godine u SFRJ, ubrajaju u antologijska ostvarenja. Kao direktor „Avala filma“, najveće jugoslovenske producentske kuće, kao producent i koproducent potpisao je filmove koji su osvojili značajna priznanja u zemlji i inostranstvu, a bio je i direktor Crnogorske kinoteke.

Za dokumentarni film „Njegoš – jedna biografija: Noć skuplja dva vijeka“, 2013. osvojio je Gran Pri na festivalu u Parizu, a značajan deo njegove karijere pripada i profesorkom radu.

– Kad gledam naše stare filmove ne mogu da se uzdržim da ne viknem: ‘Bravo, majstori’! Vidim sjajan montažni rez, jedan uhvaćen frejm ili rediteljsko i dramaturško rešenje, prepoznajem šta smo sve dobro uradili. Toliko smo dobrih filmova napravili, a bilo je tako malo satisfakcije – ne mislim na nagrade, nego na razumevanje sredine koliko su svi ovi ljudi doprineli srpskoj, jugoslovenskoj i evropskoj kulturi.

U toj čudesnoj kinematografiji – jugoslovenskoj, najvitalniji deo bio je ovde – srpska kinematografija. Nažalost, stižu vesti o odlasku mnogih, ali srećan sam što sam ovde sa vama i vidim koliko je ljudi preteklo. Sada sam u situaciji da viknem uživo: ‘Bravo, majstori’!  – rekao je Baletić, ne odstupajući ni u ovoj prilici od aktivizma.

– Prolazeći ovom gradom razlupanih bioskopa zaustavio sam se pred „Zvezdom’“ Na vratima su rešetke. Prolaznici su verovatno mislili da mi to košava tera suze na oči. Zatvoreni su i „Kozara“, „Partizan“, „Balkan“, „Kosmaj“. Možda je njihov usud nestanka vezan za ta imena. Zadatak ovog sjajnog udruženja, jedne od retkih asocijacija u koje nikad nisam izgubio poverenje, jeste da obnovi bioskopsku mrežu. To je deo našeg posla i nastupa u javnosti – istakao je Baletić.

A kako je izjavio za Danas, pre desetak godina, kad bi dobio neku nagradu, onda je bila ona floskula da je to „veliko priznanje ali i obaveza“.

– Sada, kada meni i mojim dragim kolegama ističe odjavna špica, jako mi puno znači što mi moje kolege, veliki majstori koji su stvorili  ogromno bogatstvo ovih sredina, dodeljuju ovu nagradu, i zajedno ću s njima to proslaviti – rekao je Baletić.

Stanko Crnobrnja je u karijeri dugoj 45 godina ostvario više od 1500 televizijskih emisija i serija, kao reditelj, producent ili scenarista, 1981. za režiju i scenario emisije “Beograd noću“ nagrađen je specijalnom nagradom međunarodnog TV festivala Zlatna ruža Montrea za unapređenje televizijskog izraza, i to je bila prva nagrada u istoriji jugoslovenske televizije u ovoj kategoriji.

Kako je istaknuto u obrazloženju za nagradu, 1987. režirao je igrani film “Bio jednom jedan sneško“ („The Majic Snowman“) kao jugoslovensko-američku koprodukciju, a u ovoj filmskoj bajci glas Snešku Beliću dao je slavni ser Rodžer Mur. I svih ovih decenija Crnobranja je lucidni hroničar novih tehnologija, novih medija, društvenih mreža, estetike televizije, analitičar i tumač velikih promena u svetu.

Zahvaljući se na nagradi Crnobrnja je poveo prisutne na „ljubavno putovanje, nekih 60 godina unazad“, kako je rekao, i prisetio se svog dede Matije iz Pakraca, rođenog otprilike kada i kinematografija, koji je toliko voleo film da je kao penzioner postao volonter u lokalnom bioskopu, na veliku radost Stanka koji ga je posećivao tokom letnjeg raspusta i svako veče išao u bioskop.

– To je bila početna kapisla, a kasnije sam stvarno shvatio ljubav prema filmu kad sam upoznao Vladu Petrića, koji je bio strastveni zaljubljenik u umetnički film, a zatim Dušana Makavejeva i eksperimentalnu i intelektalnu ljubav prema filmu.

Posle toga Crnobrnja je na akademiji, u klasi Živojina Žike Pavlovića, video jednu romanesknu ljubav prema filmu, a na televiziji Savu Mrmka koji je imao jednu gospodsku ljubav prema pokretnim slikama.

– Kada sam kao mlad počeo da režiram prvo što sam osetio je neverovatna ljubav koja je išla na mene od strane kolega s kojima sam radio u ekipi. To je ta ljubav koju mi kao zajednica baštinimo i uporno i lojalno negujemo kroz ova teška, neverovatna vremena. I ovde danas osećam tu neprekidnu ljubav koju svi imamo za to što radimo i spremnost da i pod najtežim uslovima uradimo ono što najbolje možemo – rekao je Crnobrnja.

Opus montažera Petra Markovića čini 71 igrani film, 65 dokumentarnih i kratkih igranih, veliki broj drama i emisija za dokumentarne programe svih TV centara Jugoslavije. Montirao je ostvarenja „Hi Fi“, „Lepa sela lepo gore“, „Ubistvo sa predumišljajem“, „Rane“,“AYKA“, „Stršljen“, „Weltmeister”, „Tulpan“, „Parada“ , „My Sweet home”, „Cikus Columbia”,“Hard goodbyes: My father”, “9,06”, “The Light Thief“, „Centaur” ,“Otac“…

Marković je laureat brojnih domaćih i stranih nagrada – dve Zlatne arene u Puli, Zlatne mimoze, dve Kristalne prizme, Vesna na festivalu Slovenačkog igranog filma u Portorožu, „Luc Barnier“ u Tirani, „Nika“ koju dodeljuje Ruska filmska akademija…

A 2019. godine Marković je postao član Američke Akademije za filmsku umetnost i nauku – odsek filmske montaže, istaknuto je u obrazloženju za nagradu UFUS.

Branislav Bane Milošević, filmski stvaralac, pre svega montažer, ali i scenarista, reditelj i producent, svih ovih decenija ulazio je sa puno vere i strasti u svaki film na kojem je radio, dajući svoj maksimum i ogromnu posvećenost, istaknuto je na današnjoj dodeli nagrada.

Kao montažer potpisao je igrane filmove, „Stepenice za nebo“, „Dogodilo se na današnji dan“, „Vanbračna putovanja“, „Zaboravljeni“, „Početni udarac“, „Crni bombarder“, „Balkanska pravila“, „Nož“, „Rat uživo“, „Lavirint“, „Stvar srca“…, i više od više od 100 filmova dokumentarnog, kratkog igranog i eksperimentalnog žanra.

Posebno se izdvaja njegov dugometražni dokumentarac „Nikola Kavaja – lovac na Tita“, izuzetan projekat stvoren u dramatičnim okolnostima.
Milošević je bio zaposlen na nacionalnoj televiziji, za TV Beograd uradio je kao montažer i koreditelj desetak TV filmova, dvadesetak drama, osam igranih serija i brojne dokumentarne emisije.

U kategoriji dugometražnog igranog filma, Godišnja nagrada za filmsko stvaralaštvo u 2023. uručena je, ravnopravno, Vladimiru Perišiću za režiju filma “Lost Country” koji je srpskoj kinematografiji posle dvadeset osam godina pauze doneo prvu zvaničnu nagradu na Kanskom festivalu, i Matiji Gluščeviću i Dušanu Zoriću za režiju filma “Da li ste videli ovu ženu?”,koji je takođe osvojio priznanja na svetskim festivalima.

Nagrada u kategoriji dugometražnog dokumentarnog filma uručena je Darku Lungulovu za režiju filma “YU Grupa – Trenutak sna”, a u kategoriji animiranog filma rediteljki Veri Vlajić za film “Avanture karikature”.

Memorijalna nagrada „Jovan Aćin“ za ostvareni domet u oblasti angažovanog dokumentarnog filma pripala je Ivani Todorović za režiju filma “Na kraju puta”.

UFUS je danas uručio dodelilo tri diplome- Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma povodom 70 godina postojanja i doprinosa afirmaciji filma, Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) povodom 75 godina plodonosnog rada na obrazovanju filmskih kadrova, kao i Dejanu Dabiću, umetničkom direktoru Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za predan rad u afirmaciji filmskog stvaralaštva.

O ovogodišnjim laureatima odlučivala je komisija za nagrade koja je radila u sastavu: Radoslav Vladić, filmski snimatelj, Miljen – Kreka Kljaković, filmski scenograf, Milan Knežević, reditelj, i Branislav Milošević, montažer i reditelj, koji je bio izuzet u odlučivanju za Nagradu za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji.

Nagrade ovogodišnjim laureatima uručio je reditelj Milan Knežević, predsednik UFUS, koji ima 350 članova, od kojih je polovina u statusu samostalnih umetnika. U svom pozdravnom obraćanju Knežević je istakao zadovoljstvo time što je UFUS, u saradnji sa UFUS AFA zaštitom, uspeo da regulišu isplatu tantijema, a bio je aktivan i u solidarnoj pomoći svojim starijim članovima i deci.

Ceremoniji u Aero klubu danas su prisustvovali brojni predstavnici našeg filmskog esnafa i javnosti – Darko Bajić, Srđan Dragojević, Srđan Vučinić, Goran Volarević, Predrag Perišić, Vladimir Blaževski, Dušan Milić,  Gordan Matić,  Boris Gortinski, Predrag Bambić, Miroslav Živanović, Jelena Đokić, Dragomir Zupanc, Željko Gvardiol…