„I to se zove ljubav“ premijerno u NP Užice

To je drugi komad od početka ove godine koji će užički ansambl premijerno prikazati, jer je nedavno bila premijera predstave „Boli kolo“ (Dimitrije Kokanov/Jovana Tomić).

U središtu romantične, duhovite i ironične predstave „I to se zove ljubav“, smeštene u šezdesete godine prošlog veka, ljubavni je trougao koga čine žena i dva muškarca koji, kroz razne situacije, preispituju šta je to ljubav danas i na koji način se ona izražava.

Komad je prvi put izveden 1964. godine i bio nominovan za nagradu Toni za najbolji dramski tekst na Brodveju, posle čega je doživeo veliki broj inscenacija širom sveta.

Po njemu je, dve godine kasnije, snimljen istoimeni film sa čuvenim Džekom Lemonom u glavnoj ulozi.

„Postavljanjem brodvejskog hita planiramo da, u ovo vreme otuđenja i straha od bolesti i smrti, pa i straha od ljudi, koje je donela pandemija kovida 19, na scenu Narodnog pozorišta u Užicu donesemo vedar duh, optimizam i glamur šezdesetih godina prošlog veka“, objašnjavaju u užičkom teatru.

Ksenija Krnajski, koja je režirala komad i izabrala muziku, podseća na to da je prošlo više od 50 godina od kada je, tim komadom, Šizgal „prozvao ljude koji se muče da izgovore jednu reč i koji se koprcaju da bi shvatili šta ona zapravo znači“.

Ti ljudi, dodaje, tu reč „tretiraju kao nešto što dobro zvuči u reklami i lepo izgleda na filmu, ali u životu ne umeju da je dožive i da je puste u svoje srce. Jedan od likova kaže: ‘Ljubav, kakva pomodna reč'“.

Danas, kako rediteljka kaže, u eri samopromocija na društvenim mrežama, umesto rečima, emocije izražavamo vajber stikerima i gifovima, što znači da se ništa nije promenilo i da se u naše vreme „ne računa voleti nekoga van očiju javnosti“.

„Ljubav je i dalje ‘pomodna’ reč, dok je, paradoksalno, doživeti je i podeliti sa nekim najskuplja i najnedostižnija kategorija življenja. Šazgal je smatrao da je reč ‘ljubav’ toliko kompromitovana, a bile su tada šezdesete, da je potrebno smisliti novu reč. Zato je ovaj komad nazvao LUV“, ističe rediteljka.

Užička predstava je, ocenjuje „lament nad slatkastim, šarenim, muzikalnim i bezbrižnim vremenom u kojem su naši roditelji osvajali i poklanjali srca na igrankama uz italijanske hitove, a ironija/autoironija je u odnosu na ovo ‘naše’ vreme u kome je srce na ‘tacni, a retko za kim istinski luta“.

Glumci i autorski tim

U komadu igraju užički glumci: Tanja Jovanović, Vahidin Prelić i Dejan Maksimović, koji će prvi put biti pred užičkom publikom. Dramaturškinja je Irena Parezanović, scenogafiju je osmislio Željko Piškorić, kostime Dragica Laušević, a scenski pokret Damir Kecojević.

Još vesti iz ovog grada

Gde danas žive istina i pravda, kako ćemo znati šta je istinito i pravedno: U NP u Užicu večeras počinje 29. Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“

SSP Užice: Grejanje u gradu uglavnom ne funkcioniše, najteža situacija u Omladinskoj ulici

Teška saobraćajna nesreća na putu Užice-Zlatibor, ima poginulih

„Nazvala me plavušicom“: Uvrede građanima Užica jer su postavljali pitanja o deponiji Duboko