Postoji li išta tačnije od naslova ovog teksta što bi moglo da okarakteriše prozu koju piše Sanja Domazet?
A on je upravo i naslov najnovije zbirke priča ove naše poznate dramske i prozne spisateljice, i jedini koji uspeva da približi tananost koja autorki daje moć da otvori vrata ka ljudskoj intimi i otkrije njene najsitnije, najskrivenije delove. Zato je knjiga „LJubav nije dovoljna“, koju je nedavno objavio Službeni glasnik u kolekciji Glasovi (urednica Gordana Milosavljević), prema rečima izdavača i bila jedna od najprodavanijih na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
Zbirka ima dvanaest priča, ispisanih na malo više od stotinak stranica, ali je u njima emocija kao da su ispisane na hiljadu. Sam naslov neočekivano vara čitaoca – ovo nisu, i ne isključivo ljubavne priče koje govore o odnosu muškarca i žene. To su priče u kojima zemljinim šarom, od Srbije, Rusije do Kine, do japanskih šuma smrti i zabačenih kineskih provincija, od velikih i sjajnih prestonica do koncentracionih logora, ljubavi ne prestaje da kuca srce, kako kaže izdavač, sugerišući jednu jedinu istinu a ona glasi da se „ljubavi nikad ne završavaju, da za ljubav nema pomoći osim voleti više, kao i da strastvenost uvek čini čoveka moćnim“.
Knjiga „LJubav nije dovoljna“ je podeljena na tri dela. Po četiri priče nalaze se u grupi čiji naslovi govore o tome koliko u delima Sanje Domazet zajedno dišu literatura i muzika – „Mesečina u h-molu“, „Svetlost u C-duru“ i „Rekvijem Agnus Dei“. U svakoj se priči, pisanoj u čehovljevskom duhu i u kratkoj formi, objašnjava urednica Gordana Milosavljević, nalazi jedan mali roman sa dubokim dramskim zapletom i toplim tonovima duše. Ovo je knjiga koja se ne može pročitati za jedno veče, slažu se i urednica i autorka. Ne zbog obima, već zbog sadržaja, zbog dubokih, iskrenih i životno prenetih osećanja ljubavi u najrazličitijim oblicima, kroz najrazličitije teme o kojima razmišlja čovek 21. veka. U knjizi ima priča koje nisu uopšte ljubavne, ali koje govore o ljubavi, pa ćemo tako u njoj čitati i o temama kao što su zlostavljanje, incest, LGBT… Ipak, iza svake od njih stoji nepromenjiva poruka: da je čak i zrnce ljubavi ono najdragocenije od svega što čovek poseduje.
Sanja Domazet piše specifičnim jezikom koji poznaje kao retko koji naš savremeni pisac. Dobitnica nagrada: Najbolje novinarsko pero, Žensko pero, „Meša Selimović“ i „Moma Dimić“, autorka drama „Punjene tikvice“, „Krila od olova“, „Frida“, „Mesec u plamenu“… i ovom zbirkom priča, na čijoj se naslovnoj strani nalazi slika Milana Tucovića, potvrđuje da u jeziku koji odlikuje njena dela, bilo dramska bilo prozu, leže najbolje osobine slovenske i svetske literature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.