Ljubav u svetu Holokausta

O ovoj knjizi koju je Laguna objavila prošlog oktobra, u srpskom prevodu Žermin Filipović, u večerašnjem Klubu govoriće književna kritičarka Tamara Krstić.

„Tetovažer iz Aušvica“ je fikcija vezana za svet Hololokausta zasnovana na istinitim događajima.

To je ljubavna priča dvoje slovačkih Jevreja – Lalija Sokolova (1916-2006) i Gite Furman (1925-2003). Sokolov je bio tetovažer u nacističkom logoru Aušvic, gde je upoznao ženu svog života „upisujući“ joj na ruci logorski broj.

Iako Memorijalno istraživački centar Aušvic i pojedini naučni i novinarski krugovi imaju primedbe u vezi sa istorijskim činjenicama, knjiga Heder Moris odmah po objavljivanju u Velikoj Britaniji 2018. stakla je status bestselera na obe strane Atlantika.

Sa višemilionskim tiražem prevedena je na pedesetak jezika, a najavljena je i njena TV adaptacija.

Heder Moris neko vreme živela je između rodnog Novog Zelanda, na kome se kao student uspešno bavila sportom, i Melburna u Australiji, gde je zasnovala porodicu, dovršila školovanje i sa diplomom političkih nauka 22 godine radila u Odeljenju za socijalni rad u jednom melburnškom Medicinskom centru.

Tu je krajem 2003. upoznala Lalija Sokolova, zahvaljujući njegovom sinu Gariju, koji u pogovoru knjige piše o uspomenama na odrastanje u roditeljskom domu.

Na osnovu sećanja Lalija Sokolova na logorska stradanja, traume, osećanje krivice preživelih, koje je beležila do njegove smrti 2006, Heder Moris najpre je napisala scenario na osnovu kog je nastao njen prvi roman.

Sokolov je bio rodom iz Krompahina u Slovačkoj.

Zbog nemačke uredbe da sve jevrejske porodice moraju da predaju decu stariju od 18 godina za prinudni rad, jer će u protivnom svi biti odvedeni u koncentracione logore, Lali se sam prijavio da bi spasio roditelje, brata i sestru.

Preko Praga stigao je u Aušvic Dva – Birkenau u aprilu 1942, a da nikad nije saznao da su njegovi roditelji tu dospeli mesec dana pre njega i odmah bili ubijeni.

Te činjenice utvrđene su posle njegove smrti u Melburnu, gde je sa Gitom živeo 58 godina.

On je krajem Drugog svetskog rata bio prebačen iz Aušvica u Mauthauzen, a potom u kamp u Beču iz kog je pobegao u rodno mesto.

Gita je sa tri Poljakinje uspela da pobegne iz Aušvica u Slovačku. Oni se posle rata sreću u Bratislavi i odlučuju da se venčaju.

Heder Moris u Belešci autora objašnjava da je na osnovu sećanja Lalija Sokolova napisala „priču o dvoje običnih ljudi koji su živeli u neobičnom vremenu, lišeni ne samo slobode već i dostojanstva, imena i identiteta, kao i o onome što su morali da urade da bi preživeli“.

Njena rečenica je kratka, gotovo rafalna, surovo ogoljena u opisu života u konc logoru.

„Kao pripovedaču Lalijeve priče, za mene je postalo važno da identifikujem da li su sećanja i istorija ponekad usklađeni, a ponekad se razilaze, da ne predstavim lekciju iz istorije, a takvih je mnogo, već jedinstvenu lekciju iz ljudskosti. Lalijeva sećanja su u celini bila izuzetno jasna i precizna. Poklapala su se sa mojim istraživanjem o ličnostima, datumima i mestima… Upoznavanje sa osobom za koju su te strašne činjenice bile proživljena stvarnost učinilo je da one budu još strašnije. Za ovog divnog starog čoveka nije bilo razilaženja između sećanja i istorije – bili su savršeno usklađeni“, piše Heder Moris.

Cilkin put

Laguna je sredinom januara, takođe u prevodu Žermen Filipović, objavila i drugi roman Heder Moris nastao na osnovu sećanja Lalija Sokolova – „Cilkin put“. Glavna junakinja Cecilija Cilka Klajn jedna je od ličnosti iz „Tetovažera iz Aušvica“, logorska prijateljica Gite Furman, koja je spasila život Sokolovu. Imala je 16 godina kad je 1942. dovedena u Aušvic, gde je zbog lepote bila je primorana da bude ljubavnica komandanta logora. Zbog toga je posle rata kao saradnik okupatora bila osuđena na težak rad u Sibiru, gde je radila u bolnici za logoraše. Posle izdržane kazne vratila se u Bratislavu. Sa Gitom se srela još samo jednom, sredinom ’70-ih godina 20. veka, prilikom Gitine posete braći u Slovačkoj.