Ljudi kao što je Vlada Divljan su kulturno blago ove zemlje

Ako bi to ljudi shvatili, to bi bilo dobro i za nas a i za nove ljubavne veze – kaže reditelj Mladen Matičević povodom svog filma o Vladi Divljanu „Nebeska tema“, čije je premijera zakazana za večeras u Sava centru na rođendan večitog dečaka rokenrola.

– LJudi kao što su Arsen (Dedić) i Vlada su nacionalno blago, kulturno blago ove zemlje ili one bivše zemlje i ljudi nisu baš sasvim svesni nečijeg značaja dok taj neko ne ode, a meni se čini da o takvim ljudima treba praviti filmove jer prosto ne vidim razliku između Vlade Divljana i nekog velikog pisca ili slikara, zato što je svako u svom mediju izazvao toliku količinu lepote i kvaliteta – obrazlaže u razgovoru za Danas Matičević.

On dodaje da je to što je premijera rasprodata pre deset dana, i to u Sava centru u koji staje 3.600 ljudi, ohrabrujuće jer pokazuje „da ovde još uvek postoji veliki broj ljudi koji želi da gleda takvu vrstu filma i odvoji se od stvarnosti jer ljudima nisu potrebni filmovi koji ih podsećaju na svakodnevicu, već su im malo potrebne bajke“.

Zašto Vlada Divljan i da li bi bilo filma o njemu i da je on još uvek među nama?

– Vlada Divljan je užasno važan u mom privatnom i ličnom životu zato što je bio i ostao moj veliki heroj i zato što je njegova muzika obeležila mnoge vrlo važne momente u mom životu, naravno, sigurno i u životima drugih ljudi. To je lični nivo. Drugo, ja smatram da je on genijalan kompozitor i genijalan autor pa je to onda kao zašto raditi film o Polu Makartniju ili o Bouviju. U mom svetu je Vlada Divljan isto što i Pol Makartni, isto što i Bouvi, tako da, ako hoćemo da se bavimo sagledavanjem rok istorije, on je za ovu zemlju važan isto kao što je Bouvi važan za Englesku ili Ameriku. I treća stvar je zato što ja smatram da ti veliki autori moraju da dobiju film i to je nešto što je standardno u svetu i što se uvek radi sa jako velikim i umetničkim i finansijskim pretenzijama.

Ideja za taj film je postojala i pre nego što sam ja saznao da je on bolestan. Bio sam u Zagrebu oko premijere filma o Arsenu Dediću i Vlada je imao poslednji veliki koncert u Zagrebu u „Tvornici“ sa koga je napravljen CD „Vlada Divljan i LJetno kino Live from Tvornica“ i hteo sam da odem na taj koncert i da ga vidim, međutim, nešto me sprečilo, ali sam te večeri znao da bih eto to voleo. A vrlo često mi se desi kad mi nešto tako zagreje srce da nešto i uradim. Naravno, posle je rad na tom filmu poprimo potpuno druge dimenzije, nažalost, zbog njegove bolesti i smrti, ali je ideja postojala i pre.

Filmovi o rokenrol zvezdama neretko podrazumevaju buntovne, burne živote svojih junaka, a ovde je u pitanju, čini se, neka drugačija priča?

– Vlada je svojom pojavom i svojom muzikom izazivao drugu vrstu reakcije. On je bio, kako kaže njegov drug Maks, najveći džentlmen rokenrola. I u svojoj formi, komunikaciji, pa čak i u umetničkom izrazu bio je gospodin čovek, čovek starog kova. A s druge strane, njegov život, iako to deluje kao jedna lepa bajka, imao je jako puno preokreta i nelakih stvari, samo što je razlika između Divljana i drugih muzičara što je on to nosio dostojanstveno i ne opterećujući druge. Dakle, potvrđujući tu svoju gospoštinu. I, druga stvar, mnogi dokumentarni filmovi o rok muzičarima često se bave tračevima, stvarima koje možda podižu tiraž ili gledanost, a ovo je film koji pokušava da da odgovor na to ko je bio taj čovek koga su svi toliko voleli i zašto su ga toliko voleli i šta je on sve bio. Na kraju krajeva, filmovi o tako velikim autorima treba da pokušaju da liče na autore.

Da li je bilo komplikovano pridobiti sve te zvezde sa nekadašnjeg jugoslovenskog prostora ili su ih, naprotiv, Divljanov lik i delo ujedinili?

– Bilo je vrlo lako sve te ljude dobiti da učestvuju u filmu jer je njihovo poštovanje prema Divljanu neizmerno. Mislim da ne postoji sila na svetu koja bi neverovatan spisak ljudi koji učestvuju spojila u okviru istog filma. I ono kako su oni tome pristupili, sa kojom ljubavlju i posvećenjem je bilo fenomenalno. A nije bilo lako sve te ljude logostički organizovati i objediniti jer oni žive u četiri- pet različitih zemalja, u tom smislu je bilo komplikovano, ali, da sam dobio sve koje sam hteo – jesam, zahvaljujući tome šta oni osećaju za Divljana.

Šta su igrani delovi u ovom dokumentarcu, kako se navodi u njegovoj eksplikaciji?

– To je formulacija koju ju je teško objasniti ukoliko se film ne odgleda. U ovom filmu nema glumaca, ljudi koji se pojavljuju u filmu se pojavljuju svojim imenom i prezimenom. Kada se govori o dokumentarnom filmu u Srbiji, obično se pod tim podrazumeva da imate intervjue, dakle, čovek govori u kameru i onda idu inserti. Ovo nije tako zato što jedan broj ljudi govori u off-ovima, a oni su svi u nekim svojim situacijama, u svojim gradovima. To nije klasično režirano, niti kadrirano niti postavljeno. U načinu na koji je film vođen, meni se čini, nadam se da će tako biti i publici, u određenom trenutku dolazi do emotivne identifikacije sa junacima filma na način koji je više prirođen igranom filmu. Dakle, to je dokumentarni film, ali mehanizmi naracije preuzeti su iz dramaturgije igranog filma. Film se odvija takom jednog dana, koji je dan Divljanovog rođendana.

Impresivan je broj ljudi koji su pomogli nastanak filma kroz tzv. crowdfunding kampanju. Može li se na talasu te dobre i lepe energije graditi nada da stvari za ovdašnju kulturu, ali i život uopšte nisu izgubljene?

– Zahvaljujući toj kampanji dobili smo veliku količinu novca za ovdašnje potrebe. Dva su razloga njene uspešnosti. Jedan je da je to budućnost filmova – kad donirate neke pare nekom filmu, vi kreirate ono što želite da se desi. Istovremeno, onaj ko to pravi potvrđuje koliki je interes za njegov projekat. A ja mislim da ovde ima veoma mnogo ljudi koji ne žele da žive u ovoj svakodnevici na način na koji nam se ona servira. Ipak, uspeh te kampanje ja pripisujem pre svega Divljanu, emocijama koje ljudi imaju prema njemu. Da sam skupljao novac na taj način za neki drugi film za koji ljudi nisu personalno vezani on verovatno ne bi uspeo, tako da je taj emotivni momenat užasno važan, on u stvari prelama da li ćete dobiti novac ili ne. A ima jako puno ljudi koji vole Divljana i to što je on predstavljao – nešto što nama svima ovde fali, što fali ovoj zemlji.

Učesnici u filmu pokloniće se nakon premijere

Uz ekipu filma, premijeri će prisustvovati i svi učesnici, koji će se nakon projekcije pokloniti publici. U filmu učestvuju Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Svetozar Cvetković, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić, Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Dušan Kojić Koja, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Moma Rajin, Emil Tedeschi, Dina Divljan, Stevan Divljan i Pavle Divljan, Ivana Šoljan, Bojana Vunturišević, Ida Prester, Svetlana Đolović, Siniša Škarica, Slobodan Konjović, Ana Đurić Konstrakta, Ana Radonjić Zoe Kida, Dubravka Marković, članovi bendova Minilinija, LJetno Kino Big Band i Old Stars Band.