Ljudski otpad se raširio daleko: Premijera predstave „Budućnost“ u Beogradskom dramskom, u režiji Žige Divjaka

Tema „Budućnosti“, za koju jedan od najangažovanijih slovenačkih reditelja potpisuje i tekst zajedno sa Gregorom Zorcem, je ljudski otpad, vidljiv i nevidljiv, koji putuje kroz ogromne atmosferske slojeve i široke okeanske struje, istakla je autorska ekipa predstave na današnjoj konferenciji za novinare  u BDP.

Taj otpad se raširio daleko, sve do pupka okeana, do usamljenog atola dve hiljade kilometara udaljenog od najbliže civilizacije, a „Budućnost“ fokusira skriveni odnos svih živih bića na planeti, naš svet koji funkcioniše kao velika simbioza, jer upravo ta svest o zajedništvu poslednjih decenija gotovo nestaje i potpuno je marginalizovana.

Prema prvoj najavi, Divjak je za ovaj „Futuristički spektakl“, kako je stajalo u podnaslovu ovog projekta, početne motive našao u bestseleru „Ministarstvo budućnosti“ slavnog američkog pisca naučne fantastike Kima Stenlija Robinsona, ali ga je u međuvremenu povukla knjiga australijskoig naučnika Toma Van Dorena, „Flight Ways: Life and Loss at the Edge of Extinction (Critical Perspectives on Animals: Theory, Culture, Science, and Law).

“Budućnost” je prva Divjakova režija u Beogradu, a naša publika ga poznaje kao zagovornika dokumentarističkog političkog teatra čija ostvarenja odlikuje snažan osećaj za društvenu i ljudsku nepravdu- svetskom premijerom njegove predstave „Krize“, koja se bavi temom konzumerizma savremenog sveta, zatvoren je prošlogodišnji Bitef.

“Krize” su vrlo iscrpna fizička predstava, glumci ne govore tekst nego ga publika čita na titlu, a kako je Divjak objasnio za Danas, isti koncept je i u predstavi “Budućnost”,  samo što je ona mnogo manje fizički zahtevna.

– Doren se u svojoj knjizi bavi ekološkom katastrofom, ali na malo drugačiji način. Ekološka kriza u kojoj se nalazimo je globalni problem i moramo ga rešavati na međunarodnom nivou, a Daren govori o tome kako naši načini života u velikoj meri oduzimaju prostor i sposobnost preživljavanja drugim bićima sa kojima delimo ovaj svet, a mi često ne uspevamo da shvatimo šta se zapravo gubi izumiranjem određene vrste.

Prema njegovim rečima, prečesto doživljavamo druga bića kao neku vrstu životinjskih mašine I pozadinu na kojoj se odvija ljudska priča koja ima status jedino važne, a ne kao bića koja su na svoj način svesna sveta u kome žive.

– Ne doživljavamo ih kao ravnopravne stanovnike ove planete, i „Budućnost“ se bavi pitanjima šta se svi izgubimo kada neko biće nestane iz našeg eko sistema, i kako bi trebalo da naučimo da pomognemo život svakog bića i da tugujemo kad ga više nema.

Jer, zbog štete koju smo već naneli životnoj sredini, naša budućnost će svakako biti opterećena teškim promenama, i verovatno će biti okrutnija, ali možda ćemo tada bolje shvatiti našu stvarnost, bez iluzija koje danas imamo, i verovatno ćemo postati svesniji sopstvene ranjivosti i međusobne međuzavisnosti i zajedništva – istakao je Divjak.

U predstavi je reč o materijalnom otpadu i đubrištu, plastici, hemikalijama i svim ostalim štetnim materijalima koji ugrožavaju život na planeti, ali, kako ističe Žiga Divjak, neoliberalisti hoće da nas ubede da treba da živimo u ovom beskrupuloznom sistemu moći, bez empatije i solidarnosti,.

– Mislim da treba time da se bavimo, zajedništvom, i da pronalazimo mogućnosti za zdravu zajedničku budućnost. I između ljudi, i između ljudske civilizacije i svih živih bića, i prirode – smatra Žiga Divjak.

U srpsko-slovenačkoj ekipi glumaca su Bernarda Oman, Gregor Gruden, Lara Voilf, Iztok Drabik Jug, Gregor Zorc, Lotos Šparovec, MIlena Vasić, Jelena Bjelica, Marija Pikić, Milan Zarić, Stefan Starčevići Milan Kolak.

Prema rečima Milene Vasić i Lotosa Šparoveca, predstava otvara vrlo važna pitanja o našoj budućnosti, koja u ovom trenutku ne izgleda nimalo optimistično, jer je to i suštinski zadatak pozorišta.

Pozorište ne nudi odgovore, kako su istakli, ali postavlja pitanja, i mi u ovom našem sistemu moći moramo da pomerimo određene stvari ako hoćemo uopšte da imamo neku budućnost vezanu za zdravije, normalnije, pravednije i humanije društvo.

Tekst je preveo Sašo Puljarević, dramaturg je Gregor Zorc, scenograf Igor Vasiljev, kostimograf Tina Pavlović, kompozitor Blaž Gracar, a izvršni producent Simona Belle.

Slovenačka publika premijerno će videti „Budućnost“ februara iduće godine.