Ljudski životi su stavljeni na šahovske table

U njenom radu ekološki i socijalni problemi su preslikani u grafičke poruke. Materijal za stvaranje De Pen crpi iz stvarnosti. Ona je prva autorka koja je izabrana na konkursu Ukrštenih umetničkih rezidencija između Srbije i Francuske u oblasti stripa, što je i bio neposredan povod za razgovor za Danas.

Alize De Pen trenutno boravi u Pančevu, gde radi na projektu – strip albumu #Velikanesreća, s kojim je konkurisala za „Ukrštene umetničke rezidencije“. Scenario za ovaj strip koji govori o nuklearnoj katastrofi potpisuje Žan Fransoa Žilijar, direktor organizacije „Greenpeace“ u Francuskoj.

#Velikanesreća i njen raniji stvaralački opus biće izloženi na Nova festivalu, koji je otvoren 1. a traje do 12. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića u Pančevu.

Kako kaže, iako se mnogo ljudi prijavilo, ona je imala sreće da bude izabrana za program razmene umetnika između Francuske i Srbije. Strip na kome radi je fikcija, ali on nažalost lako može postati stvarnost.

– Inspirisana sam realnošću i svakodnevnim životom. #Velikanesreća je strip koji se bavi „miksom“ nesrećnih slučajeva koji, pomešani zajedno prave savršen koktel za ekološku katastrofu. Radnja se dešava u Francuskoj, međutim, iako je u pitanju fikcija, sve što se u stripu zbiva može da postane istina – kaže autorka uz konstataciju da na te probleme ekolozi odavno upozoravaju.

Prema njenim rečima, kombinacija rizika, sa kojom mislimo da možemo baratati, nije bezbedna ni za nas ni za okolinu. Pored #Velikanesreća De Pen radi i na knjizi o Palestini. Sa ekološkim temama se povezala vozeći bicikl svakog leta, već šest godina. De Pen kaže da je „vozeći bajs“ zavolela prirodu i da je počela da čita knjige o ekologiji, koje nisu fikcija.

„Danas pogotovo, ne možeš da razdvojiš ekologiju od socijalizma“ – dodaje. Prema njenim rečima, upravo ekološki problemi najviše ugrožavaju čoveka.

Ekologija je društvena tema u današnjim vestima, ljudi će se boriti za prava, ali će ih najviše ugrožavati ekološki problemi, posebno siromašne – ukazuje De Pen. Ona dodaje da može zvučati čudno, ali da je ona zbog prirode bila srećna tokom prvog „lokdauna“.

– Možda nije dobro što to kažem, ali bila sam srećna zbog prvog korona „lokdauna“ zato što su ljudske aktivnosti zastale, jer je to uticalo na oporavak prirode. To nije „dobro“ mišljenje, jer sam ja imala dobre uslove, dok su za razliku od mene neki ljudi bili u teškim situacijama. Nejednakost u vreme lokdauna se povećala. Teme poput ekologije, zdravlja najviše najviše pogađaju one koju su u nevolji – ističe De Pen i ukazuje da su se tokom zatvaranja za vreme korone smanjile određene ljudske aktivnosti, što je prema stanovištu nekih ekologa bilo povoljno, jer se zagađenje planete značajno smanjilo.

Prema De Pen „ljudske aktivnosti su preintenzivne i prirodni resursi ne stižu da se obnove dovoljno brzo jer ih prekomerno eksploatišemo“.

– Naš uticaj na planetu je izuzetno veliki, i zato sam bila srećna što je ljudska aktivnost zastala i smirila se. Mi i dalje gledamo na Zemlju kao na naše vlasništvo, a trebalo bi da je poštujemo. U šali bih rekla da smo vanzemaljci, da je naš instinkt nestao, da ne razumemo ono što razumeju životinje. One bolje shvataju ono što mi ne shvatamo u vezi sa okruženjem – ukazuje ona podsećajući na činjenicu da nuklearni otpad prave upravo ljudi, koji ne znaju kako njime da upravljaju, kako da ga kontrolišu i na taj način uništavaju zemlju i vodu.

Alize De Pen konstatuje da su ljudi danas, umesto sa prirodom, povezani sa ekranima.

– Pre nekog jutra, kad mi je telefon zazvonio a bio je to alarm, shvatila sam da pre pogledam u ekran nego u nebo. Tako je i u stripu #Velikanesreća. Glavna junakinja postaje zla, nije trebalo takva da bude, ali se u nekom momentu sjedinila sa telefonom jer je postala velika influenserka – otkriva sagovornica i dodaje da je veoma nesrećna zbog načina korišćenja medija, zato što smatra da je značajno da održimo „žive senzacije“, da ih ne isključimo korišćenjem jedino kompjutera, Zooma i ostalih elektronskih programa i uređaja.

Prema njenim rečima, kada uništavamo okruženje, uništavamo i našu povezanost sa okruženjem, pa tako i sami sebe.

Ona bi volela da tu vezu očuvamo za buduće generacije, i smatra da je kultura sjajan način da se ljudi drže zajedno, što navodi na još jednu jako značajnu temu kojom se ova autorka bavi, a to je jednakost među ljudima.

– Standardi belog muškarca kolonijalizovali su pola sveta na jako loš način, zato mi je jednakost kroz politiku i međunarodnu politiku još jedna značajna tema, jer znamo da je to opresivan i nasilan sistem koji ne dovodi do poštovanja i slobode. Velika zemlja poput Amerike koristi Palestinu samo kao politički argument, a to ne volim. Srbija je prepoznala Jerusalim kao glavni grad Izraela samo da bi imala političke poene za Kosovo. Ljudski životi su stavljeni na šahovske table zarad politike, političkih argumenata, a to nije fer. Koristimo mnogo novca kako bi stvarali oružje i prodavali oružje, a ne ulažemo novac u kulturu, kao ni u to da svi budemo braća. To mi je neshvatljivo. Kultura bi najbolje povezala ljude koji ne dele isto poreklo. Kultura treba da bude ljudsko pravo, koje čoveku ne sme niko da oduzme – zaključuje Alize De Pen.

Makron i globalna bezbednost

Upitana da li ljudi mogu da se probude i pokrenu promene, Alize De Pen smatra da ljudi sve aktivnije razmišljaju o demokratiji i jednakosti ali se požalila na nedavno usvojen zakon u Francuskoj. – Pre nekoliko dana francuska vlada je usvojila zakon pod nazivom Globalna bezbednost, koji sprečava ljude u mnogo čemu i daje veliku moć policiji. Zna se da smo imali dosta policijske brutalnosti na protestima od kad je Makron postao predsednik. Očekivali smo od njega da bude veoma liberalan, ali on je postao predsednik armije i policije od prvog dana. Osećam se kao da smo izabrali kralja Luja XVI i Napoleona u isto vreme. Usvajanje ovakvog zakona u Francuskoj je jako uznemirujuć i sramota me je zbog njega pogotovo zbog jednog člana tog zakona koji glasi da ako snimate policajca sa lošom namerom, platićete za to ogroman novac za kaznu. Ako fotografiju koristite u lošem kontekstu za policiju, a viđali smo mnogo policijskih grešaka u poslednje vreme, možete biti ne samo novčano kažnjeni nego i završiti u zatvoru na godinu dana – kaže De Pen.