Ljudskost i lepota u pozorištu

Možda je to danas i jedino utočište za sve gubitnike tranzicije, koji su svoje stavove izgradili na sistemu vrednosti u čijem je središtu čovek. Pozorište je možda i jedino mesto gde se i dalje neguju ljudskost i lepota – kaže mr Nemanja Ranković, umetnički direktor festivala i „NP“ Užice.

– „NP“ Užice i festival se trude da svojim repertoarima ne nude pozorište koje je samo zabava, već da gledaocima proširuju vidike, da ih oplemene, ali i da im olakšaju probleme i pomognu da bolje razumeju sebe i svet oko sebe. Ne mislim da pozorište može učiniti svet boljim, ali trudimo se da naše pozorište bude mesto savremene umetničke kreacije i da korespondira sa vremenom u kome živimo. Predstave koje ćemo gledati ove godine, takođe će odražavati našu stvarnost i našu želju da gledaocima pružimo, bar, tragove plemenitosti i optimizma – dodaje sagovornik „Danasa“.

NJegovim dolaskom na mesto umetničkog direktora, selekcija je, osim predstava iz Srbije i Crne Gore, obuhvatila i pozorišnu produkciju iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a pre nekoliko godina je gostovala i sjajna neverbalna predstava „Kad sam bio mrtav“ ljubljanskog „Slovenskog narodnog gledališča“.

* Kako biste ocenili prošlogodišnju pozorišnu produkciju u Srbiji i regionu?

– Uprkos raznim nedaćama u srpskom teatru, entuzijazam i trud naših stvaralaca ne jenjava. Čini mi se da je domaća produkcija povećana i da je iz tog kvantiteta proistekao i kvalitet. Domaća produkcija je imala više sreće da se sa većim brojem predstava nađe u ovogodišnjoj selekciji. Što se tiče predstava u regionu, ponuda je bila raznolika. Poseban utisak na mene je ostavila predstava „Ono što nedostaje“ (Tomislav Zajec/ Selma Spahić), a razmišljali smo o tome da u selekciju uvrstimo komad „Črna mati zemlja“ (Kristijan Novak/ Dora Ruždjak Podolski) u izvođenju „Zagrebačkog kazališta mladih“, koji je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju osvojio nagradu publike. Nisam u dovoljnoj meri pratio pozorišna dešavanja ove godine u BiH i ne bih mogao da ih komentarišem. Ipak, uočljiva je tendencija u regionu da se pozorište vraća narativnom tekstu, sudbinama malih ljudi, ukazuje na problem odnosa prema kulturi, otuđenje pojedinca i dehumanizaciji društva.

*U kojoj meri ovogodišnji festivalski program sadrži presek kvaliteta pozorišne produkcije u prošloj godini u regionu, a koliko je on autorsko delo selektora?

– Svaka selekcija je ujedno i autorsko delo koje nastaje u skladu sa jasnim konceptom festivala, čiji je cilj da ugosti najbolje predstave po oceni selektora. NJegova koncepcija nije utemeljena na formuli „malo tuge, malo smeha“, već je u pitanju festival koji uvodi savremene poetike, visoke estetske domete i scenske izraze, koji komuniciraju sa stvarnošću i koji su, svakako, teatrološki relevantni. Imali smo prilike na ranijim festivalima da gledamo predstave koje su oduševile publiku, oko nekih su se danima „lomila koplja“, a bilo je i onih koje je publika napuštala. Ipak, o svima njima se raspravljalo, tako da su i eventualni „promašaji“ bili značajni za sam festival, jer su izoštravali pozorišne senzore, kako publike, tako i stručne javnosti, pa i organizatora. Sve to je bilo u dobroj nameri da festival bude bolji. Kao i ranijih godina, selekcija je rezultat godišnjeg promišljanja selektora i predstavlja najbolji i najrealniji presek sa kojim sam, kao umetnički direktor, nekad više, a nekad manje zadovoljan, ali dosad nisam imao razlog za osporavanje odabranih predstava. Naš festival je jasno koncipiran i smatram da je ovo najbolji izbor i apsolutno ga podržavam.

* Da li su selektori slobodni u izboru takmičarskih predstava, odnosno da li je njihov izbor ograničen bilo čime?

– Regionalna selekcija ne zasniva se na izboru „po ključu“, već je mogućnost za ukrštanje različitih poetika, njihovo sinergijsko delovanje na čitav festival. Po propozicijama, na festivalu se prikazuje sedam predstava, ali bilo je izuzetaka kad je u program bila uvršćena jedna predstava više, ali uz veoma jake argumente selektora. Festival se trudi i da selektovane predstave polemišu sa problemima koji nas tište, da nastaju od žive energije iz čega proizilazi nova i sveža estetika i angažovanost. Trudimo se da materijalna, moralna i duhovna kriza ne bude ograničenje za razvoj teatarske umetnosti, već podsticaj i zalaganje za neku bolju stvarnost. Ne težimo po svaku cenu za onim što je novo, jer novo ne znači i dobro. To su različite kategorije i trudimo se da selektovane predstave opravdano uvode nove pozorišne jezike.

* Festival je nastao u državi koja je menjala i granice i nazive, ali je zadržao prefiks „jugoslovenski“ i sebe dodatno legitimisao kao festival „Bez prevoda“. Zbog čega je važno da se zadrži ta odrednica, koja nema samo geografsko značenje?

– Besmisleno bi bilo menjati naziv i stideti se zajedničke prošlosti. Festival je nastao u Jugoslaviji, koju su u tom trenutku činile Srbija i Crna Gora. Smatrao sam da festival teško može da opstane i da se razvija, ako postanemo sami sebi dovoljni i ako se ušuškamo u tako malom prostoru. Iz potrebe da se užičkoj publici pruži uvid u pozorišnu produkciju i van sopstvenog atara, nastala je ideja da se festival otvori ka prostorima zajedničkog kulturnog nasleđa, uz još jednu zajedničku sponu – sličan ili isti jezik, za koji nam nije potreban prevod. U tom trenutku, i u tom okruženju, teatar je ostao mononacionalan, tačnije monokulturalan. Verovatno je suvišno govoriti o tome da pozorište ima stvarni smisao samo onda kad se ljudi različitih iskustava, pogleda i različitih kultura sastaju, udružuju i rade zajedničke projekte. Sve to je ukazivalo na neophodnost da se razvije takav koncept festivala, koji izgrađuje i reafirmiše poverenje u regionu i nudi uvid u regionalnu pozorišnu produkciju.

Premijera komada „Ali grad me je štitio“

U „NP“ Užice je u toku priprema komada „Ali grad me je štitio“, autorke Tanje Šljivar, koji režira Bojan Đorđev, a koji, kroz protest građana 2015. na dan otvaranja nebodera, odnosno zgrade „Centralne evropske banke“ u Frankfurtu, propituje vrednosti modernog kapitalizma i njegovog odnosa prema ljudima. „Premijerno izvođenje planirali smo polovinom decembra, a naš projekat su podržali Grad Užice i Ministarstvo kulture“, naveo je Ranković.

Žiri, nagrade, publika

Stručni žiri čine Lenka Udovički – rediteljka i predsednica žirija (Rijeka), Dragana Varagić – glumica (Beograd), Slobodan Obradović – dramaturg (Beograd), Dario Hajrajček – reditelj (Zagreb) i Janko LJumović – producent (Podgorica), dodeliće nagrade koje nose naziv „Ardalion“, po hrišćanskom svecu i zaštitniku glumaca. Oni će dodeliti ukupno devet nagrada – za najbolju predstavu, režiju, mušku i žensku ulogu, scenografiju, kostimografiju, epozodnu ulogu, za najboljeg mladog glumca i specijalnu nagradu. I publika će glasati tako što će svake večeri, nakon izvođenja predstava, ocenjivati igru glumaca ocenama od jedan do pet.