Ljuštenje od svakog šablona

Pred jučerašnju konferenciju za novinare, mnogi su komentarisali da je postojala mogućnost da u izložbu budu uključene i žive tarantule, ali se od toga odustalo.

U svakom slučaju postavka sadrži mitski univerzum autora sagrađen u njegovoj prepoznatljivoj estetici od insekata i paukova kojima je Fabr oduvek bio i ostao fasciniran.

Na pitanje kako vidi odnos između tri umetnička polja u kojima je zastupljen – vizuelne umetnosti, pozorište i pisanje – Fabr kaže da je to za njega, u stvari, veoma jednostavno, da već više od 40 godina ide u krevet s parčetom papira i olovkom i pravi razne beleške.

„Dok crtam, pišem“ – kazao je Fabr, dodajući da kasnije odatle pravi izbor da li će neka od skica biti pretvorena u neku skulpturu ili instalaciju, da li će reči koje je zapisao nameniti dnevniku ili tekstu za pozorišnu predstavu.

Takođe, Fabr je kazao da je njegov način rada naslonjen i na veliku tradiciju flamanskog slikarstva gde je često postojala kombinacija teksta i slike. Upitan o sopstvenoj ekološkoj korektnosti imajući u vidu da za svoje radove koristi biološki materijal – korale i insekte, Fabr je objasnio da sarađuje sa firmama koje se angažuju oko zaštite korala i naučnicima koji mu zapravo nakon istraživanja u laboratorijama daju ostatke insekata koje su proučavali.

Glumac Slobodan Beštić, koji će večeras na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta izvesti monopredstavu „Noćni pisac“, kaže da se za ovaj nastup pripremao pet dana i da je komad po svojoj formi jednostavan.

– Ja sedim na sceni i čitam delove Fabrovih dnevnika. Imam tekst na sceni, ali ono što je meni bilo teško su monolozi. Zapravo, taj mirni deo čitanja se prekida sa sedam ili osam monologa iz njegovih predstava i to zahteva drugačiji glumački izraz. Na tome smo najviše radili, da nađem za svaki monolog ono što je moje glumačko sredstvo – objasnio je Beštić, dodajući da je radio sa Fabrom „jedan na jedan“ i da mu je to iskustvo veoma dragoceno.

Upitan o čemu govori tekst „Noćni pisac“ Beštić odgovara da je on po formi nalik svakom dnevniku – Neki su zapisi o porodici, neki su vezani za Fabrove umetničke ideale, neki govore o njegovom odnosu prema umetnosti. Tekstovi iz predstava, to jest monolozi imaju različite teme kao što su tema smrti, tema pozorišta, tema lepote, tema erosa, tema tela. Sve te teme su spojene u poetsku formu – objasnio je Beštić.

On kaže da ga je Fabr dok su radili prošetao kroz nekoliko žanrova – Od jednog potpuno klasičnog čitanja teksta do trenutaka kada sam izlazio i igrao komediju del arte. Ono što je meni najznačajnije jeste način na koji je Fabr sa mnom radio u smislu glumačke veštine. Oljuštio me je od svakog šablona… Nije mi dozvolio nijednu lažnu misao. To je bilo kao da radim sa Piterom Brukom. Nije mi dozvolio da pogledam na drugo mesto osim tamo gde treba, da mi misao odluta… U tom smislu je to bio vrhunski rad kojem sam se s radošću prepustio jer sam video da radim sa majstorom – ispričao je Beštić za Danas.

Prema njegovim rečima, poenta čitave predstave jeste fragilnost ljudskog bića, umetnika koji predstavlja svest ljudskog roda, fragilnost čoveka na planeti Zemlji, suočavanje sa prolaznošću, sa smrću, sa lepotom, umetnošću. – Sve zajedno nosi humanu poruku da smo svi mi ljudska bića i da je umetnik taj koji treba da bude neka vrsta soli duhovnosti za ovu civilizaciju, da pokazuje svoju fragilnost, prolaznost, nežnost, krhkost… – zaključio je Beštić.

Zamoljen da izdvoji jednu od replika, sagovornik Danasa kaže da je to teško, ali da postoji jedna koja je suština onoga što on kao glumac igra u toj formi. – U jednom monologu on govori o smrti i kaže: „Velika je umetnost umirati. To što ja činim ovde, večeras, pred vama.“