Foto: Vikipedija/Branko ĆurkovićBila je rođena za film. Svakom kadru je davala toliko ljubavi. Ona je unosila sebe samu kakva zapravo jeste i svakom filmu je davala novo misteriozno lice koje je neponovljivo.
To kaže za Danas reditelj Lordan Zafranović povodom smrti jedne od naših najvećih i najlepših glumica Nede Arnerić koja je preminula u petak u 67 godini života u Beogradu.
Vest o njenom odlasku odjeknula u čitavom ragionu koji je doživljava kao jednu od najvećih glumačkih zvezda bivše zajedničke države.
– Za mene osobno je to veliki gubitak. S Nedom sam snimio dva filma „Večernja zvona“ i „Praznik kurvi“ a planirali smo da igra i u filmovima „Djeca Kozare“ i „Karuzo“. Bila je veliki prijatelj i više od toga. U ovom rasutom svetu nalazili smo se u našem zajedničkom umetničkom univerzumu – ispričao je Lordan Zafranović .
Gluma je bila smisao njenog života, piše hrvatski Jutarnji list a kao glavne Nedine adute navodi „ljepotu, mladenačku drskost u kombinaciji s iznimnim glumačkim talentom, kojima je utisnula trajni pečat u brojnim kazališnim i filmskim ulogama.“
Neda je pak smatrala da je važno opstati : „Trajati u našem poslu, najveća je nagrada“, kazala je jednom. NJena karijera je za ovdašnje prostore uvek imala dimenziju „holivudskog“ glamura. Još kao devojčica je ušla u svet glume, a roditelji su je pratili na snimanjima.
Kao destogodišnjakinja je počela da pohađa časove u dramskoj grupi Bate Miladinovića, a već sa 13 je snimila svoj prvi film „San“ i tako postala prva dečja filmska zvezda u Jugoslaviji. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića, upisala je sa 16, ali je nije završila jer je zakon branio da studenti prve i druge godine snimaju filmove i predstave.
Nedi Arnerić su stizale brojne ponude koje nije mogla da odbije, a zbog brige roditelja da neće imati od čega da živi kada popularnost prođe i da je s tim u vezi obrazovanje veoma važno, upisala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i na istom diplomirala.
Važno je bilo i to što je izabrala da uči o onome što voli, što će kasnije potvrditi angažovanjem u sopstvenoj Galeriji Atrium osamdesetih i kao dugogodišnja članica Niške art fondacije koja podržava mlade likovne umetnike. Glumački dar Nede Arnerić prvi je uočio Puriša Đorđević, dok je ona sama shvatila da je ispekla zanat tek posle filma „Ispravi se Delfina“ za koji je dobila Srebrnu arenu u Puli, a za ulogu u „Prazniku kurvi“ pripalo joj je isto priznanje od zlata.
Osim nagrade, ovaj film je, uslovno rečeno, koštao glumicu u tom smislu da je neretko viđena isključivo kroz prizmu seks simbola, iako ona sama, prema vlastitim rečima, sebe nije doživljavala na taj način. Najsrećnija je bila kad su joj na sceni docrtali brčiće u „Kir Janji“ koju je režirao Dejan Mijač.
„Hoću i ja da budem ozbiljna glumica i da igram karakterne role. Da budem ružna na filmu“, rekla je Neda u intervju Nedeljniku, pričajući o tome koliko mogu da frustriraju etikete koje vam prilepe mediji.
Neda Arnerić je rođena 1953. godine u Knjaževcu. Pre dve godine godine bilo je pola veka od od filma „Višnja sa Tašmajdana“, ostvarenja koje ju je proslavilo kao glumicu. Tada je na 46. Festu dobila priznanje Beogradski pobednik. Imala je i međunarodnu karijeru, igrala i u svetskom TV hitu „Šaft“ i drugim, ali se nikada nije kajala što se nije više potrudila oko svetske slave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
