Lordanu Zafranoviću nagrada za životno delo: 71. Martovski festival

Uručenje nagrade će biti 26. marta u Domu omladine Beograda (19 časova) na svečanom otvaranju manifestacije.

Ime Lordana Zafranovića neraskidivo je vezano za istoriju Martovskog festivala u Beogradu.

Po sopstvenom priznanju, na Martovskom festivalu je prikazao svoj prvi film 1966. godine „i skrenuo pažnju na nove tendencije u filmu i veru u budućnost kratke forme“, a na istom mestu je 2019. godine predstavio i svoj stoti film.

Između svih ovih godina stala je jedna blistava rediteljska karijera u kojoj su se nizala remek dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom filmu, predstavljajući Lordana Zafranovića kao jednog od najznačajnijih autora, ne samo kinematografije jugoistočne Evrope već i mnogo šire, u evropskim i svetskim okvirima.

Lordan Zafranović je nagrađivan na Martovskom festivalu i pre i posle raspada Jugoslavije.

Ređale su se brojne nagrade, od onih za režiju, do najviših festivalskih odličja kao što je Gran pri. Naslovi poput: „Ave Marija“ (1971), „Prvi valcer“ (19781), „Antika“ (1972), „Rad zida grad“ (1975), „Zavičaj – Vladimir Nazor“ (1978), „Krv i pepeo Jasenovca“ (1983), „Lica terakota“ (2003), „Simfonija nebeskog grada“ (2004) deo su, ne samo istorije, nego i antologije našeg dokumentarizma i kratkog metra.

Pre dve godine Lordan Zafranović je predsedavao žirijem 69. Martovskog festivala, čineći čast i nama kao organizatorima, ali još i više autorima koji su poneli nagrade na završnoj svečanosti.

Jer, on je oduvek uživao ugled velikog reditelja, ali i beskompromisnog stvaraoca, za kojega je naš veliki književnik i scenarista, Arsen Diklić, svojevremeno rekao „da se ne boji da po stvarima kopa do dna!“

Lordan Zafranović je laureat koji svakoj nagradi koju dobije daje i deo sopstvene vrednosti i značaja! Tako je i sa ovogodišnjom nagradom za životno delo 71. Martovskog festivala! istakao je  Dejan Dabić,  umetnički direktor 71. Martovskog festivala.

Lordan Zafranović

Rođen je 1944. u Maslinici na Šolti. U Splitu je završio Mornaričku školu, a potom i diplomirao književnost i likovnu umetnost na Višoj pedagoškoj akademiji. Filmsku režiju diplomirao je 1971. na Filmskoj akademiji u Pragu, u klasi oskarovca Elmara Klosa. Magistrirao je režiju. Po povratku sa studija živeo je i radio u Zagrebu. Od 1991. do kraja 1994. živeo je i radio u Parizu, a 1992. godinu je proveo u Beču. Od 1995. do danas živi i radi u Pragu. Filmom se bavi od najranije mladosti. Početkom 60-ih, kao šesnaestogodišnjak, počinje da snima amaterske eksperimentalne filmove. Od 1965, u svojoj profesionalnoj produkciji, režirao je kratke, srednje i dugometražne igrane, dokumentarne i dokumentarno-eksperimentalne filmove, kao i TV serije. Ceo svoj život posvetio je istraživanju u svetu filmske umetnosti. Do sada je snimio oko 80 filmova, kao reditelj i scenarista u većini svojih ostvarenja. Tokom života u Pragu, bavio se pedagoškim radom na FAMU, kao profesor režije.