Lubardina Industrijalizacija uz kokice i koka-kolu

To bi moglo da bude nagradno pitanje a odgovor bi verovatno glasio retko ko uprkos njenim dimenzijama. „Industrijalizacija“ se jednostavno teško opaža budući da je postavljena u dijametralno suprotnom ambijentu od svog konteksta i da, kao što predočava umetnik Vladimir Nikolić, deluje pre kao „instalacija savremene umetnosti“. Na sve ovo i mnogo šira pitanja otkrivalački upućuje izložba „Kada se Drugi susreće sa Drugim“ povodom 60 godina Kulturnog centra Beograda, a naročito rad Vladimira Nikolića, koji na njoj učestvuje. Reč je o video-radu indikativnog naslova „Komunistička slika u doba digitalne reprodukcije.“

– „Industrijalizacija“ je slika Petra Lubarde koja je 1961. bila okačena u Saveznoj skupštini za vreme konferencije Nesvrstanih, a od tada do danas verovatno stoji ispred ulaza u bioskop. Ja ne znam kada se to desilo ali, trenutna situacija je da ispod nje stoji blagajna – simpatični kapitalistički set ap – koka-kola, kokice, trejleri za 3D spektakle. Ja sam za svoj video-rad snimio tu postavku – kaže Vladimir Nikolić za Danas, dodajući kako deo tog rada čini i arhivski film koje su snimile Filmske novosti.

– One su zabeležile konferenciju Nesvrstanih. Šta sam ja uradio – uzeo sam filmove i zamenio sam zvuk. U video-projekciji sa sadašnjom situacijom iz Doma sindikata ide zvuk sa snimka Filmskih novosti beogradske konferencije Nesvrstanih a u originalnom filmu Filmskih novosti zvuk projektora koji imam u kadru. Naziv rada – „Komunistička slika u doba digitalne reprodukcije“ referiše na čuveno delo Voltera Bendžamina „Umetničko delo u doba mehaničke reprodukcije“ – objašnjava Vladimir i nastavlja:

– Poenta je da se od mehaničke industrijalizacije umetničko delo više nikad ne doživljava i ne konzumira u svom originalnom okruženju i kontekstu nego je ono reprodukovano na raznim mestima gde se sa njim susrećemo van njegovog prirodnog ambijenta. Ista situacija je sa Lubardinom slikom u Domu sindikata, samo sa originalom. Sad se pojavljuje ambijent koji je dijametralno suprotan od prirodnog ambijenta te slike budući da se konferencija na kojoj je ona izložena desila u Beogradu, u Jugoslaviji, koja je bila socijalistička zemlja i koja se zalagala protiv rasizma, kolonijalizma, protiv svega onoga što je i danas problematično u svetu, a sad se nalazi u malom set ap potrošačkom ambijentu – konstatuje naš sagovornik.

On dodaje da i sam tu sliku nikad nije primetio jer je tako ugrađena u prostor da se pored nje može proći hiljadu puta a da se ne vidi iako je ogromna.

– U gomili kadrova iz filmskih novosti ta slika izgleda kao pola Skupštine. Ispred nje stoje predsednici 25 nacija, Tito drži govor, dok je sad u ambijentu industrije zabave – zaključuje Nikolić.
Pored njega na ovoj izložbi učestvuje oko 20 domaćih i stranih umetnika koje je odabrala Biljana Ćirić, kustoskinja projekta „Kada se Drugi susreće sa Drugim“. On će se odvijati od 6. juna do 1. jula u Likovnoj galeriji, galerijama Artget i Podroom Kulturnog centra Beograda, najavljeno je juče u Domu sindikata. Zanimljivo je da je Lubardina slika bila izložena 1961. i u Likovnoj galeriji KCB koja je tada otvorena. Važnu nit cele izložbe „Kad se Drugi susreće sa Drugim“, kako je istaknuto, čini baština neuspelog pokušaja Jugoslavije da redefiniše i primeni strategije izvan tadašnjih modernističkih i kolonijalnih kategorija i kanona.

„Ovo nije izložba o Srbiji, već umetnički i kustoski autorefleksivni pokušaj da se istraže pitanja trenutnog stanja krize nastalih delovanjem kapitalističke mašinerije u njenoj završnoj fazi na globalnom nivou. Cilj je da se istraže ideje zajedničkog dobra i pojma solidarnosti, kao i različiti istorijski modeli koji uobličavaju sadašnji trenutak i načini na koje doživljavamo svet“, istaknuto je na današnjoj konferenciji u Domu sindikata.

Umetnici:

Birdhead (Kina), Stjuart Ringholt (Australija), Li Kit (Hongkong), Ho Cunjen (Singapur), Li Liao (Kina), Fajen d’Evi i Keti Vest (Australija), Polina Kanis (Rusija), Les gens d’Uterpan (Francuska), Hilma Sofija (Indonezija), Vladimir Nikolić (Srbija), Siniša Ilić (Srbija), Irena Haiduk (Srbija), Ši Junju (Tajvan), Hu Jun (Kina), Sandra Stojanović (Srbija), Gorana Bačevac i Nadežda Kirćanski (Srbija), Lola Gonzalez (Francuska) i Maider Lopez (Španija).