Luka Ignjatović, Schime: Ako orkestar nema gruv ili sving niko neće da igra

„Muzika benda Schime kreće se od žurnog uzbuđenja preko romantične čežnje do improvizacione razdraganosti bez ikakvog spoticanja. Vrhunski primer avangardnog koncertiranja.” Tako je o bendu Schime pisao The New York City Jazz Record.

Ovaj kvartet je postao institucija aktuelne srpske džez scene. Iza sebe imaj četiri albuma i nastupe na brojnim festivalima u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji i regionu. I ne misle da se zaustave, već stalno donose nove stilove i tendencije u svoj zvuk.

U Botaničkoj bašti će nastupiti 7. jula, i to će biti prilika da čujemo pesme sa njihovog poslednjeg albuma „Ursa Major“.

Pre nego ih poslušamo, popričali smo sa Lukom Ignjatovićem, ispred benda Schime, o džez sceni Srbije, juče, danas i sutra.

Luka Ignjatović, Schime za Danas:

Za početak, kako ste i kako na vaš bend utiču ovi letnji dani?

Polovina benda je trenutno na moru tako da neki od nas uživaju, a neki provode letnje dane na beogradskom asfaltu.

Kako Schime zvuči u 2024. Da li postoje neke novine i promene u zvuku?

Već par godina radimo na tome da u procesu kolektivne improvizacije iznova iznenađujemo sebe i sada smo došli do toga da nas rezultati tih iznenađenja vode na muzička mesta koja nikada ranije nismo posećivali.

Koliko je Srbija 2024. mesto u kom džez ima svoj prostor, funkcioniše i diše?

U Srbiji džez postoji u zvaničnim institucijama kao što su odseci u par sredjih muzičkih škola, Odsek za džez i popularnu muziku na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu i Big Bend Radio Televizije Srbije. Ove institucije su ključne u popularizaciji i promociji džez muzike u našoj zemlji. Ipak treba napomenuti da je džez muzika koja je nastala i oduvek pretežno živela u klubovima pa tako i u Srbiji uvek postoje mesta gde je određeni dan u nedelji posvećen ovoj muzici, a džez festivali su mesta na kojima naša publika može čuti džez muzičare iz inostranstva.

A koliko je Srbija kao zemlja, sa svojim običajima, navikama, stilom života ušla u džez? Koliko može da se kaže da postoji neki autentični zvuk ovog podneblja?

Legenda džeza, Duško Gojković, spojio je zvuk Balkana sa sving, bibap i modal stilovima i stvorio Balkan Džez i to je još jedan primer spajanja folkorne muzike određenog podneblja sa džezom. Slični primeri su Bosa Nova, Afro Kuban itd. Džez muzičare sa Balkana generalno odlikuje dobar osećaj za sving i gruv verovatno zbog izloženosti balkanskoj muzici koja je pretežno muzika za igru, a ako orkestar nema gruv ili sving niko neće da igra.

Skoro smo imali mini „incident“ da ga tako nazovemo, gde je u centru grada najavljena svirka Telonijus Monka. Da li mislite da se džez kao žanr često uzima olako?

Greške u programima i najavama koncerata, na žalost, često se dešavaju. Bilo bi jako lepo kada bi ljudi posedovali veće znanje kada je u pitanju umetnost i kultura, a još lepše bi bilo kada bi umetnost i kultura bili sastavni deo svakodnevnice stanovnika naše zemlje.

Koji savet imate za one kojima ceo ovaj žanr o kom pričamo ume ponekad da bude odbojan i stran, da ne kažem da ga se plaše? Odakle da krenu da bi otopili srca prema džezu?

Džez je u eri svinga bio popularna muzika uz koju su ljudi plesali i zabavljali se tako da bi preporučljivo bilo upoznati se sa tim stilom kojim su dominirali veliki orkestri Kaunta Bejsija i Djuka Elingtona.

Dobacili ste do inostranstva, imali ste sjajne recenziju u stranim časopisima. Da li postoji recept za uspeh? Zamislite da ovo sad čitaju neka deca koja su danas imala treću probu u životu. Šta biste im rekli kako da stignu do stranih recenzija i nastupa?

Veoma je važno da nikada ne razmišljate o tome šta bi publika htela da čuje ili šta publika voli da sluša. Umetnik mora da ima viziju svoje umetnosti i da se tome potpuno posveti. Jedino tako možete da nadjete publiku koja će voleti to što i vi volite.

Šta bend sprema novo nakon Jazz Gardena?

Paralelno sa nastupima u formaciji kvarteta nastupamo i sa kamernim orkestrom Muzikon sa kojim smo u aprilu ove godine imali prvi deo turneje po Austriji a ove jeseni planiramo drugi deo turneje koja će obuhvatiti i Nemačku.

Preporučite nam nešto sa ovogodišnjeg festivala.

Obavezno posetiti koncert pijanistkinje i kompozitorke Katarine Kočetove koja dovodi fantastičan internacionalni sastav!