„Luvr je moj atelje, ulica muzej“: Autobiografija Brace Dimitrijevića, 1.128 stranica, 300 ilustracija i reprodukcija (FOTO)

Koliko njegova umetnost, toliko je i životni put Brace Dimitrijevića uzbudljiva priča, koja je u njegovoj autobiografiji zabeležena na 1128 stranica i kroz 300 ilustracija i reprodukcija.

Videćete ga i na fotografijama sa nekim od najznačajnijih ljudi ovog vremena s kojima se susretao i družio ( Joko Ono, Jozef Bojs, Vim Venders, Met Dilan, Mik Džeger…)

Naslov autobiografije „Luvr je moj atelje, ulica moj muzej” – , kako se navodi u pozivu na promociju knjige,  sažeto, precizno i tačno opisuje umetnički rad Brace Dimitrijevića, od njegove prve izložbe koju je imao kao desetogodišnjak u rodnom Sarajevu do svih najvećih svetskih muzeja i galerija gde je ovaj autor beskompromisno otvarao nove poglede na umetnost, uvek se oslanjajući na tradiciju koju iščitava drugačije, neopterećen predrasudama, tako da svojim delima osvaja srca miliona.

Autobiografija Brace Dimitrijevića je umetničko i životno putovanje na pet kontinenata na koje je ovaj autor krenuo noseći sa sobom delove svojih zavičaja Sarajeva i Dubrovnika, nasleđa svoga oca jednog od najvažnijih jugoslavenskih avangardnih umetnika Voje Dimitrijevića i svoje majke Jelene Dimitrijević.

Poput najuzbudljivijeg romana autobiografija Brace Dimitrijevića pokazuje da su strast, talent, upornost, neposustajanje pred naizgled nepremostivim preprekama oni elementi koji su potrebni da svet razume i prihvati drugačije, a da je umetnički jezik univerzalan i razumljiv svima od blaziranih bogataša do životinja u zoološkom vrtu.

O autoru:

Braco Dimitrijević (Sarajevo, 1948.), diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu, a postdiplomske studije završio je na Central St. Martin’s School of Art u Londonu 1973. godine.

Dobitnik je nagrade za likovnu umetnost povodom 300. godine Sveučilišta u Zagrebu 1969, stipendije Britanskog Saveta 1972–1973, Nagrade Sedam sekretara SKOJ-a 1975., stipendije DAAD 1976–1977. u Berlinu, Velike nagrade Umetničkog saveta Velike Britanije 1978, Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva 1992.

Dobitnik je francuskoga odlikovanja Chevalier des Arts et des Lettres 1992., ABO d’Oro Rim 2005., odlikovanja Red Danice hrvatske s likom Marka Marulića 2007. te Doctor honoris causa Univerziteta u Sarajevu 2023.

Član je Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Prvu samostalnu izložbu imao je s deset godina 1958. u Sarajevu.

Ciklus „Slučajnih slika i skulptura“ nastao je 1968–1969, a zatim započinje ciklus „Slučajnih prolaznika“.

Kao pionir internacionalne konceptualne umetnosti snažno je uticao na dve značajne tendencije u umetničkim diskursu današnjice: kritičke prakse u javnom prostoru i intervencije u muzejskim kolekcijama.

Do sada je održao 160 samostalnih izložbi u galerijama i muzejima na pet kontinenata – od Galerije SC-a u Zagrebu 1969. do Sperone Westwater Gallery u Njujorku 2012.

Godine 1976. napravio je prve instalacije Tractatus Post Historicus s originalnim delima Kandinskog, Pikasa, Mondrijana, Monea, Manea u Nationalgalerie u Berlinu.

Godine 1976. objavio je teorijsko delo Tractatus Post Historicus (Edition Dacic Tübingen), drugo izdanje 2009. (Slought Foundation Philadelphia i University of Pennsylvania) 1994. objavio zbirku pripoviedaka Histoires de Prix Nobel (Edition de la Tempete, Pariz).

Njegova se dela nalaze u 90 muzejskih i javnih zbirki širom sveta uključujući :

Tate Gallery London, Museum of Modern Art Njujork, Muzej Solomon R. Gugenhajm Njujork, Musée National d’Art Moderne, Centar Žorž Pompidu Pariz, Musej Ludvig Keln, MUMOK Beč, Power Station of Art Šangaj, Nationalgalerie im Hamburger Bahnhof, Berlin, Britanski muzej u Londonu.