Madam i oficiri

Bilo je to glavno mesto gde su nacistički špijuni razvijali svoju mrežu doušnika. Sve se to događalo u elitnom berlinskom bordelu Salon Kiti.

U Nemačkoj upravo izlazi knjiga koju potpisuju Urs Brumel i Julija Šremel „Kittys Salon: Legenden, Fakten, Fiktion – Kitty Schmidt und ihr berüchtigtes Nazi-Spionagebordell“ (Salon Kiti: Legende, činjenice fikcija – Kiti Šmit i njen ozloglašeni špijunski bordel). Knjiga košta oko 20 evra, napravljen je odličan veb sajt koji je prati, za sada samo na nemačkom.

U knjizi je zabeleženo svedočenje SS kontraobaveštajca Valtera Šelenberga koji je tvrdio da je ideja za postojanje jednog takvog bordela potekla od provog čoveka Glavnog bezbednosnog ureda Trećeg Rajha Rajnharda Hajdriha koji je obožavao da posećuje takva mesta. Hajdrih se divio Britanskoj tajnoj službi i voleo je da čita engleske špijunske romane, vrlo je verovatno da je ideju za pravljenje elitnog bordela dobio iz ovih romana.

Autori knjige tvrde da je bordel bio premrežen sa 48 mikrofona, a nacistički režim je informacije prikupljene u druženju sa damama koristio za ucenjivanje protivnika koje su Agenti SS prisluškivali u podrumu zgrade u kojoj se bordel nalazio u berlinskoj četvrti Šarlotenburg. Među uvaženim gostima Madam Kiti bili su prisluškivani ministar spoljnih poslova Joakim von Ribentrop i njegov italijanski kolega Galecao Ćano, inače zet Benita Musolinija.

Salon Kiti je otvoren 1939. godine. Bio je to treći bordel koji je Kiti Šmit otvorila u Berlinu.

Odmah nakon kraja Prvog svetskog rata iznajmljivala je „sobe i sobarice“, nakon toga je pravi bordel otvorila 1922. ali je morala da ga zatvori 1924. jer je uhvaćena kako u njemu prodaje alkohol bez dozvole. Drugi bordel je otvorila 1935. i na kraju čuveni salon.

„Ako je svedočenje Valtera Šelenberga tačno, ispada da u njemu nisu prikupljene nikakve bitne informacije. Glavni motiv za otvaranje bordela bila je želja za voajerizmom i opsednutost moći“, tvrde autori. Ironijom sudbine agenti koji su nadzirali šta se u bordelu dešava na kraju su uhvatili upravo Hajdriha.

Treba imati na umu činjenicu da je Salon Kiti bio tek jedan od nekoliko u bordela u privatnim rukama u nacionalsocijalističkom Berlinu koji legalno radili.

Nacisti su odlučili da stave tačku na liberalni moral koji je tokom dvadesetih godina vladao Berlinom: tada je u Bertlinu nekoliko hiljada žena i muškaraca živelo od podvođenja. Nacisti su, barem zvanično, tvrdili da je prostitucija bila „boljševičko zlo“, a da seksualni moral treba da se „usredsredi na rađanje zdrave i pristojne nemačke dece“.

Prema mišljenju jednog književnog kritičara, ovo delo jasno govori o tome kako je prostitucija stavljena u službu režima.

Nekim bordelima je bilo naređeno da „upotrebljene kondome šalju na medicinsku analizu“, a tokom rata je širom Nemačke bilo otvoreno nekoliko stotina državnih bordela u kojima se radilo po striktnim propisima. Nacisti su bili uvereni da će tako među vojnicima Vermahta zauzdati širenje polno prenosivih bolesti. Na delu je bilo najbezočnije licemerje nacionalsocijalističke elite.

Jozef Gebels bio je oženjen čovek, otac šestoro dece, i često je njegova porodica stanovništvu predstavljana kao ‘uzorni model nemačke porodice’. Upravo on je u Salonu Kiti voleo da gleda ljubavne igrarije nekoliko lezbejki, a česte ljubavnice su mu bile starlete i filmske glumice među kojima je najpoznatija Čehinja Lida Barova čije je memoare na srpskom pre nekoliko godina objavio Clio.

Vođa SS Hajnrih Himler imao je dvoje vanbračne dece sa svojom sekretaricom, a opštepoznato je bilo da su slabost vođe Nemačkog radničkog fronta Roberta Leja bile tinejdžerke.

Prava istina o vlasnici ovog bordela Kiti Šmit se nikada neće saznati. Ostalo je zabeleženo da je rođena 1882. u Hamburugu i da je radila kao guvernanta u Velsu. Kad se vratila u Berlin po okončanju Prvog svetskog rata postala je jedna od ključnih oboba noćnog života nemačke prestonice.

Da li zbog činjenice da je mnogo toga znala nesmetano je vodila Salon do svoje smrti 1954. godine. Pojavljivale su se razne teorije: da je radila za Čehoslovake i Britance, da je uspela da spase nekoliko stotina Jevreja. Sve ovo nikada nije dokazano i obavijeno je velom tajne.