Maestro Mladen Jagušt, jedan od najznačajnjih posleratnih muzičara nekadašne SFRJ, slavi 100. rođendan

Iako je u otadžbini i svetu nastupao kao horski, simfonijski i operski dirigent, upamćen je po kapitalnim vokalno-instrumentalnim delima, misama i oratorijumima, a njegova izvođenja prepoznatljiva po energiji, temperamentu i radost stvaranja muzike.

Maestro Jagušt rodio se 10. decembra 1924. u Sunji kod Siska, u trgovačkoj porodici koja se potom preselila u Kragujevac, kao tadašnji centar vojne industrije.

Zahvaljujući guvernanti dovedenoj iz Austrije odlično govori nemački jezik.

Sa pet godina najpre je počeo da svira violinu, a potom i klavir.

Savršeno je pevušio šlagare, pa su roditelji shvatili da je apsolutni sluhista, dok je on sam u muzici prepoznao svoj životni poziv.

Kako je svedočio u ranijim intervjuima, bio je odličan đak Druge kragujevačke gimnazije, a samo očevi poslovi koji su ga odveli na kratko u Sisak, spasili su ga od streljanja u Šumaricama 1941, kad je ostao bez šestorice najboljih drugova, a njegov otac kog su Nemci bili uzeli za taoca vratio se kući potpuno sed.

Posle rata maestro Jagušt studirao je na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji, kao učenik čuvenog Fridriha Cauna kod kog je diplomirao 1949, iako je dirigentskim radom počeo da se bavi četiri godine ranije, kad je osnovao hor „Ivan Goran Kovačić”.

Posle završenih studija dirigovanja počeo je da radi u Radio Zagrebu, potom je bio vođa hora, orkestra i korepetitor zagrebačke Opere.

Prelazi u Beograd, gde je rukovodio horom i orkestrom Umetničkog ansambla Doma JNA, a kasnije postao direktor Opere i Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Maestro Jagušt tvdi da je “najbolje godine proveo u Beogradu, gde je najpre živeo u Cvijićevoj ulici, a onda se preselio na Novi Beograd“.

“Ceo život šetao sam kraj Dunava, svakodnevno, i po kiši, snegu, suncu. Tako sam sačuvao zdravlje. Svakog jutra radio sam gimnastiku, a muzika mi je pomogla da se mentalno osećam odlično. Svake godine orkestar Umetničkog ansambla Doma JNA gostovao je u Dubrovniku, Splitu i drugim primorskim gradovima. I sve to vreme bili smo smešteni na ‘Galebu’ – na koncerte nismo odlazili vozom ili autobusom, nego brodom. Bila su to zlatna vremena”, neka su od sećanja maestra Jagušta u kojima posebno mesto imaju letovanja na Mljetu.

Radio je kao redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu.

Za rad sa orkestrom novosadske Akademije dobio je nagradu za životno delo.

Osim Oktobarske nagrade Novog Sada dobitnik je i Oktobarske nagrade grada Beograda, Vukove nagrade, kao i nagrade Udruženja kompozitora Jugoslavije za izvođenje domaćih autora i snimke izvođenja “Koštane”, “Ohridske legende” i kompletnog Mokranjčevog opusa.

Vrhunski muzičar, maestro Jagušt oprobao se i u fotografiji i slikanju, kojim je počeo da se bavi još u Kragujevcu i od kog ne odustaje ni u desetoj deceniji života.

– Ipak, muzika je bila moj život. Sa njiom sam obišao ceo svet, nisam bio samo u Australiji. Voleo sam Mocarta, Betovena, Bramsa. Kad sam dirigovao, uvek sam se trudio da od hora, od svakog pojedinca izvučem maksimum. Nikad se nisam izgalamio na bilo koga ko je pogrešio. Ono što sam nastojao jeste da ih podučim da pevaju i sviraju srcem. Bez srca nema dobre muzike, nema muzike uopšte. Zadatak dirigenta jeste da svim sredstvima kojima raspolaže prodre u suštinu onoga što je kompozitor želeo kada je pisao delo. Svaki dirigent mora na trenutak da postane sam kompozitor i da toliko analizira delo da na kraju zaključi da je autor hteo baš tako i nikako drugačije. Interpretacija mora biti vaša – smatra maestro Malen Jagušt.

On je 80. rođendan i 60 godina umetničkog rada obeležio velikim izvođenjem Verdijevog “Rekvijema” u Cetru “Sava” 19. novembra 2004, a poslednji put za dirgentski pult stao je u 93. godini, 24. decembra 2016, kad je sa Simfonijskim orkestrom i horom RTS-a izveo Bramsov Nemački rekvijem u Kolarčevoj zadužbini.

Beogradska filharmonija, s kojm je često sarađivao, koncetima je obeležila njegov 80. i 90. rođendan.

Početkom 2024. zajedno sa ispisnikom i “kolegom” iz drugog muzičkog žanra – džeza – Vojislavom Bubišom Simićem dobio je „Priznanje Kolarčeve zadužbine“ za trajni doprinos muzičkom životu Beograda, koje im je uručeno u njjhovim domovima.

– Nikad nisam vodio raskalašan život. Uvek sam živeo skromno i mislim da je u tome moja tajna dugovečnosti. Bio sam potpuno posvećen poslu, a i moja supruga se lepo brinula o meni – recept je maestra Mladena Jagušta koji danas ulazi u 11. deceniju života.

Vršnjak Radio Beograda

“Ove godine Radio Beograd obeležava 100. godišnjicu, a njegov vršnjak, omiljeni dirigent i dugogodišnji šef ansambla RTS, maestro Mladen Jagušt, danas slavi svoj 100. rođendan. Posvećujemo mu emisiju ‘Vreme muzike’ koju uređuje i vodi Gorica Pilipović“, saopšteno je na sajtu Radio Beograda.

Emisija je na programu danas od 14 sati.