Iako su u centralnog Srbiji i Vojvodini ukinuti vanredno stanje i policijski čas, pandemija virusa korona večeras će Lagunin književni klub po drugi put izmestiti iz beogradskog SKC-a na Istagram profil ove izdavačke kuće.
Tema majskog 63. Kluba je roman „Tatarska pustinja“ italijanskog književnog klasika 20. veka Dina Bucatija, o kome će Tanja Vučković iz Lagune razgovarati sa Ivanom Isailovićem, književnim kritičarem i članom Jutjub dua „Bookvalisti“.
– U aprilu, kad je tema našeg književnog kluba bio „Pačinko“, roman američke književnice južnokorejskog porekla Min Đin Li, prvi put smo radili uživo razgovor na Instagramu Lagune i to je za sve bila novina. Iskustva su vrlo pozitivna. Imali smo dosta „gledalaca“ i zanimljivih pitanja. Dobro je da postoje alternative ovog tipa, jer omogućavaju da u izmenjenim okolnostima život teče dalje. Naravno da ništa ne može da zameni susrete uživo i razmenu mišljenja kada se okupimo u knjižari Delfi u SKC-u. Taj živ razgovor nikakve nove tehnologije ne mogu da podražavaju, iako su vrlo blizu. Na redovnom Klubu nas ima više, često se raspričamo i zaboravimo na vreme. Ali, mislim da sa tribinama na Instagramu takođe dobijamo neku novu publiku, mlade ljude koji će, kad sve ovo prođe, možda želeti da nam se pridruže i uživo – objašnjava za Danas Tanja Vučković.
Ona kaže da „mnogi čitaoci upravo kroz Lagunine tribine šire i svoje književne ukuse“, ali da „stiče utisak da publika u našoj zemlji preferira anglosaksonsku književnost“.
– Mi smo u okviru Kluba pričali i o nemačkoj, izraelskoj, južnokorejskoj, portugalskoj, hispano, češkoj i drugim književnostima. Zanimljivost je da je Žoze Saramago jedini pisac koga smo ponovili za ovih nešto više od pet godina koliko postoji Lagunin književni klub. Pričali smo o njegovom „Kainu“ i o romanu „Kameni splav“. Večeras ćemo pričati o velikom italijanskom piscu Dinu Bucatiju i o njegovoj jedinstvenoj književnoj pojavi u celokupnoj svetskoj književnosti – ističe Tanja Vučković.
Dino Bucati (1906-1972) bio je poznat koliko kao novinar, dopisnik i urednik milanskog dnevnog lista Korijere dela sera, toliko i kao književnik – autor romana, kratkih priča, pozorišnih i radio drama, poezije, operskih libreta, knjiga za decu.
Bavio se i likovnim umetnostima. Rodom iz Beluna, poreklom iz porodice koja je pripadala visokoj buržoaziji, još u gimnaziji razvio je strast prema egiptologiji i alpinizmu. Zbog porodične tradicije završio je studije prava, sa kojima se nikad nije bavio – pre nego što je diplomirao na temi pravna priroda Konkordata postao pripravnik u Korijere dela Sera.
Književnu karijeru započeo je 1933, a nije pristao da se potpisuje kao novinar ni kad je postao laureat prestižnih književnih nagrada.
„Tatarska pustinja“, objavljena 1939, njegov je treći roman.
Knjiga govori o ljudskoj potrebi za životnim smislom i vojničkoj želji za slavom. Unapređen u oficira, glavni junak Đovani Drogo dobija prvu prekomandu u Tvrđavu Bastijani, gde decenijama čeka napad varvarske horde.
Kad konačno dođe do napada Tatara, novi komandant Tvrđave otpušta Droga zbog bolesti i on, na povratku kući, umire usamljen u gostionici.
Ovaj roman, prema ocenama teoretičara književnosti, uticao je na razvoj književnog stila koji nazivaju magičnim realizmom, a Bucatijev način pisanja povezuje se i sa društvenom otuđenošću, u kojoj ima i brige za sudbinu prirodnog čovekovog okruženja, ali i različitih voda fantazije, uključujući i neobuzdan tehnološki napredak.
Misaona dubina i filozofska potka „Tatarske pustinje“, nastale u osvit Drugog svetskog rata, imala je veliki uticaj na nove generacije pisaca – od južnoafričkog nobelovca Džona Maksvela Kucija i njegove knjige „Iščekujući varvare“, čiji je naslov „pozajmljen“ čuvene iz pesme Konstantina Kavafija, do bukerovca Jana Martela, kanadskog pisca Žila Aršambula, Argentinca Alberta Manguela, Tima Parksa.
Ovaj Bucatijev roman je omiljena knjiga i Nasima Nikolasa Taleba, autora kultne fenomenologije „Crni labud“, koja se smatra jednom od desetak najuticajnijih knjiga posle Drugog svetskog rata i bestselerom Voltstrita.
„Tatarska pustinja“ se na Mondovoj listi 100 knjiga 20. veka nalazi na 29. mestu. Dž. M. Kuci tvrdi da je reč o „čudesnoj i opčinjavajućoj knjizi, ekscentričnom klasiku“, koji je 1976. doživeo filmsku adaptaciju, u režiji Valerija Zurlina, sa Žakom Perinom u naslovnoj ulozi Đovanija Droga, u kojoj su igrali i Maks fon Sidov i Vitorio Gasman.
„Podzemna železnica“ u junu
Na pitanje da li i zbog čega Klub forsira naslove iz Lagunine biblioteke „Amerikana“ , Tanja Vučković odgovara da je to samo utisak. „Od poslednjih 10 tribina, samo je jedna knjiga bila iz edicije „Amerikana“ – „Legenda o samoubistvu“ Dejvida Vana, koji je bio ekskluzivni gost Lagune i Beogradskog sajma knjiga. „“Amerikana“ je sjajna nova edicija Lagune i knjige koje se u njoj nalaze su izuzetno „jake“ i ostavljaju utisak koji traje. Već na sledećem Klubu u junu tema će biti knjiga „Podzemna železnica“, od pre nekoliko dana dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Kolsona Vajtheda“, najavila je sagovornica Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
