Magija zvučne meditacije

… a naročito danas, sa krajnje suženim izborom ovako autentičnih interpretatora onih jednako upečatljivih kompozitora i njihovih dela – bio je gost Centra za muziku Kolarčeve zadužbine u ciklusu „Kolarac – Tvoj svet muzike“. Svirao je zajedno sa svojim slavnim Kamernim orkestrom Kremerata Baltika.

Koncept aktuelne koncertne posete Beogradu ovom prilikom bio je ambiciozan i duboko misaon. Ukrštanjem Hajdnovih „Sedam poslednjih Hristovih reči“ sa poslednjim Gudačkim kvartetom br. 15 Dmitrija Šostakoviča (transkripcija za gudački orkestar Gidon Kremer i Viktor Kisin) dobio se jedan viši kvalitet muzičkih odnosa i suočavanja epoha i sve to pred očima i sluhom savremenog posetioca u publici.

Pominjanje očiju ovde nije slučajno – koncert je prošaran rečima sedmoro autora novijeg doba, emitovanih na ekranu iza i uz to glasno izgovorenih između stavova, među kojima su i imena Harolda Pintera, Stivena Hokinga, Borhesa, Stiva Džobsa…

Iako smo sa ukrštanjem različitih kompozitora u Beogradu već imali posla – beše li to Najdžel Kenedi koji je još onomad ‘upario’ Belu Bartoka i Baha sa Džimijem Hendriksom? – ovaj Kremerov rad dolazi kao specijalan zahtev našem celokupnom čulnom aparatu. Biti prisutan tokom ovog kontemplativnog umetničkog putovanja, nije bio lak zalogaj čak ni za klasične slušaoce u punoj formi.

Navići svoj sluh na sučeljavanje dve naoko posve različite stvaralačke persone, kakve su Hajdn i Šostakovič, da biste do kraja večeri slušali njihove isprepletene stavove kao delo višeg reda koje kao da je komponovalo neko autorsko super-biće– proizvelo je svojevrsnu metamorfozu i unutar nas samih. A to zaista nije lak zadatak, pa je i rizik koji su preuzeli Gidon Kremer i njegov ansambl bio bez sumnje ravan pravom podvigu.

Podvrgavajući tako našu kratkotrajnu pažnju modernog doba jednoj intelektualnoj i emotivnoj vežbi dugog slušanja i povezivanja sa nad-vremenom, bez nekog naročitog obraćanja pažnje na onu uobičajenu predstavu o linearnom toku, Kremer i Kremerata Baltika učinili su da i senzibilitete tumačenih kompozitora počnemo da razmatramo na jedan novi način.

Da ne bismo samo zaboravili da od zanemelosti pred kompleksnošću ovog projekta i u svom slušalačkom oduševljenju kažemo i ovo: Gidon Kremer i Kremerata Baltika su u bez sumnje atletskoj sviračkoj snazi; njihov zvuk je gust i vanrednog kvaliteta, on pršti od vibracija dosegnutih jednim delikatesnim sviračkim naumom.

Svaki član orkestra savršeno razume svoje mesto u ovoj zadivljujućoj muzičkoj građevini, razume takođe izabrana dela, kao i razlog zbog kojeg su ona dovedena u baš ovakvo umetničko prožimanje. Zato smo i mi u auditorijumu mogli u potpunosti da uživamo u magiji zvučne meditacije Gidona Kremera i orkestra Kremerata Baltika, nakon koje se dugo ćuti i razmišlja u sebi. Pred velikim rečima, velikom muzikom, savršeno izvedenom, i pred čitavim rojevima ideja i osećanja s tim u vezi.