Maja Đurić: Telekom je oružje države u borbi protiv „neprijatelja“

Film se premijerno emituje 19. i 20. juna na kanalu Televizije N1.

Građani Srbije prisustvuju „ratu dva kablovska operatera“ Telekoma Srbije i SBB-a, možete li nam reći kako je sve počelo?

Naše istraživanje je pokazalo da su trzavice postojale sve od trenutka kada je SBB ušao na tržište telekomunikacija i postao konkurent državnom Telekomu Srbija. U filmu prikazujemo razvojni put dve kompanije i kako se taj konkurentski odnos odvijao od starta do danas. Kulminacija odnosa, ipak, događa se u trenutku kada SBB odnosno Junajted medija kreće u osnivanje medija. 2014. godine počinje sa radom televizija N1, koja se i pre emitovanja programa našla na udaru kritika vlasti i medija bliskih vladajućem režimu.

Zbog svog kritičkog stava i principa da „nema zabranjenih vesti“, N1 (a potom se pridružuju i ostali mediji Junajted grupe) postaje „trn u oku“ vlasti. Ubrzo, kada se Junajted grupa zainteresovala za kupovinu dve televizije sa nacionalnom frekvencijom: Prva i B92 – počinje da se stiče utisak da je država rešila da aktivira Telekom kao posebno oružje u borbi protiv „neprijatelja“. U ovoj borbi se više ne radi samo o telekomunikacijama i parčetu tržišnog kolača, radi se o tome kakvu će sliku Srbije dobiti krajnji korisnici – odnosno građani Srbije.

Poznavaoci medijskih zbivanja kažu da država preko Telekoma Srbija ulazi u vlasničku strukturu medija. U medijima se pojavio i podatak da će uloga Telekoma biti pomenuta u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka EU, što ukazuje da se država meša u slobodu medija i upliće više nego što je to prema evropskim standardima prihvatljivo.

Zakon o medijima i javnom informisanju u Srbiji jasno navodi da država ne sme da osniva medije, čak ni posredno. Ipak, stiče se utisak da je država baš posredstvom Telekoma Srbija to učinila. Kada se pogleda vlasnička struktura Juronjuza i Blumberga – njihov osnivač je Arena news channels, koja je u krajnjem vlasništvu Telekoma Srbija. Regulatorno telo za elektronske medije je, međutim, izdalo dozvolu Juronjuzu ne dovodeći to u pitanje.

Ali, Telekom je finansijski „vetar u leđa“ i televiziji K1, Tanjugu. U ostalim zemljama Evrope takva praksa je nedopustiva, stoga je jasno da uloga Telekoma Srbija brine Evropsku uniju. I u najnovijem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji iz 2023. pominje se Telekom Srbija, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji, činjenice da se visoki zvaničnici svrstavaju na stranu Telekoma u odnosu na drugog kablovskog operatora – SBB, ali se ističe zabrinutost i zbog Telekomovih agresivnih poteza za promociju svoje kablovske ponude koji nisu u skladu sa principima lojalne konkurencije.

Dokumentarac se zove „Trn u oku“, zbog čega su mediji koji rade u sastavu UM na meti vlasti?

Zato što građani koji se informišu putem N1, Nove S, Nove, Danasa mogu da vide realnu sliku Srbije. Ovo su mediji koji ne pružaju „umivenu“ istinu, kakva bi se možda dopala predstavnicima vlasti, već pokazuju ogoljenu istinu o našoj stvarnosti. U njoj je svako kritičko mišljenje „trn u oku“ vlasti, ali ne radi se više samo o medijima – „trn u oku“ postaje svako ko podigne glas protiv sistema.

U dokumentarnom filmu ukazujemo i na činjenicu da slobodne medije u Srbiji predstavnici vlasti koriste dvojako: kao unutrašnje neprijatelje protiv kojih se bore na domaćem terenu, ali nezavisne medijske kuće predstavnicima vlasti služe i kao savršen „alibi“ pred međunarodnom zajednicom kada žele da predstave da sloboda izražavanja u Srbiji (deklarativno) postoji. Srbiju je i ove godine vašingtonska organizacija Fridom haus svrstala među hibridne političke režime, a u takvim režimima vlast teži da ograniči domet kritičkih medija, dovodi u pitanje njihov kredibilitet i ekonomskim pritiscima ih gura na ivicu održivosti. Kada se pogleda medijska scena u Srbiji, utisak je da postoji mreža medija koji su naklonjeni vlasti i kroz koje se plasira kreirana slika naše stvarnosti i nastoji se da se dirigovanim porukama utiče na javno mnjenje.

Predstavnici vlasti retko žele da govore za N1, da li je sa ljudima iz Telekoma Srbija bilo drugačije – da li ste uspeli da dođete do njih?

Poziv da učestvuju u filmu u produkciji televizije N1 dobile su sve zainteresovane strane. Sa direktorom Telekoma Srbija, Vladimirom Lučićem, pregovori oko intervjua počeli su okvirno tri nedelje pre nego što smo zakazali termin za naše viđenje. Zbog poslovnih obaveza g-dina Lučića, pomerili smo datum emitovanja filma i sve predviđene rokove i zakazali razgovor u vreme i na lokaciji koju je predložio sam direktor Telekoma. Dve nedelje pre intervjua dostavljena su pitanja. Međutim, Vladimir Lučić je dan pred intervju postavio naknadni uslov da je razgovor moguće obaviti isključivo ako isti snimaju i kamere Telekom Srbija grupe i ako mu se omogući autorizacija 72 sata pre emitovanja intervjua.

Kako zahtev za snimanje još nekom kamerom nije bio omogućen ni jednom drugom sagovorniku, na primer Srđanu Milovanoviću (vlasniku televizija PRVA i B92 i bivšem vlasniku kompanije Kopernikus Technology), isto je saopšteno i Vladimiru Lučiću. On je potom od intervjua odustao. Takav zahtev nije u skladu sa medijskom praksom i smatramo ga vidom pritiska, jer se umesto odgovornosti sagovornika za izrečeno, u fokus stavlja način na koji će novinar postavljati pitanja, koji će smisao i kontekst dati odgovorima sagovornika. Iako je glavna ideja bila da se otvori debata o tome zašto u državi koja Ustavom garantuje jednakost svih učesnika na tržištu nije moguća tržišna utakmica bez upliva politike i da li Telekom Srbija može da igra „fer plej“ ako ima zaleđinu države – brojna pitanja koja su važna za celokupnu javnost i dalje ostaju otvorena.

Ekonomski aspekt je veoma cele priče jer zanimljiv, mnogo toga je nejasno i netransparentno, kupovina Kopernikusa je jedan od primera, možete li našim čitaocima objasniti o čemu je reč odnosno šta će saznati u dokumentarcu?

Telekom Srbija je kablovskog operatora Kopernikus kupio za 195 miliona evra, pre pet godina i do danas je nejasno kakva se ekonomska logika krije iza ove cene, budući da je taj kablovski operator imao oko tri odsto na tržištu. Kopernikus je tada bio u rukama Srđana Milovanovića i izvesnog investicionog fonda „Abris“. Iako je Milovanović bio manjinski vlasnik, od Telekoma je za svoj udeo dobio više novca nego fond „Abris“ kao većinski vlasnik. Nejasno je kojom ekonomskom računicom se vodio Telekom pri tom poslovnom poduhvatu.

Nejasno je i kakve je finansijske rezultate Telekom imao zbog te akvizicije, budući da je prošao period od pet godina i da bi se danas već moglo govoriti o rezultatima. Finansijski izveštaji pokazuju da je 2022. godinu Telekom završio sa neto dugom koji je veći za oko pola milijarde evra nego godinu dana ranije. Uz to, ekonomski analitičari sa kojima smo analizirali poslovne poduhvate Telekoma, u filmu „Trn u oku“ navode da se državna telekomunikaciona kompanija dodatno zadužuje da bi otplatila stare dugove.