U znak sećanja na Maju Skovran (1961-2016) u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ upravo je održana izložba njenih izabranih radova, elegantno postavljenih u prostoru za koji se očekuje da bude renoviran i tako ponovo postane dostojanstveno kulturno mesto.
Maja Skovran se veoma rano, savesno i ozbiljno posvetila novinarskom poslu, tako da je zasluženo postala ugledno ime Radio-televizije Srbije gde je provela više od tri decenije kao jedna od urednica emisije „Metropolis“ a potom i autorka serijala „Libela“ iz kojeg su mnoge emisije prikazivane tokom trajanja izložbe. U njima vidimo da je Maja posebnu pažnju posvećivala očuvanju našeg i evropskog spomeničkog nasleđa, prepoznavala u savremenom stvaralaštvu prave vrednosti, a naglasak stavljala na otkrića novih medija i multimedijalne eksperimente. Bila je veliki posvećenik svom poslu; u njemu je videla svoju misiju jer je duboko verovala u edukativni značaj kulture i umetnosti. Zato njene emisije imaju trajni značaj. Poštovala je medij i mesto na kojem je radila i s ponosom isticala kako naša televizija ima dobre obrazovne, kulturne, dokumentarne i istoriografske programe.
Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Stojana Ćelića, koji je povodom njene prve samostalne izložbe u Beogradu 1985. godine napisao „da Maja darovito ostvaruje forme u prostorima, usmerena na neoekspresionizam, na novu sliku“. Specijalističke studije je završila u Italiji i Nemačkoj. Bila je članica udruženja ULUS, LADA i Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA. Nosilac je Italijanskog ordena viteza kulture.
Slikala je s ljubavlju i posvećenjem, ali sama priznaje da nije imala dovoljno podstreka niti elana da češće organizuje svoje samostalne nastupe i gradi umetničku karijeru. Zbog toga je njeno slikarstvo ostalo u izvesnoj senci, ali izložba nas je podsetila na njenu sposobnost da širokim potezima ovlada velikim površinama, da sažme izabrane teme u snažnu modernu formu, da pretače u cikluse svoje veliko znanje i ljubav prema starim civilizacijama i kulturama. U tim slikama ona se štiti od banalne svakidašnjice ulazeći u arhetipski svet i u magična značenja mitova, legendi i verovanja. Sve forme svodi na njihove bitne odlike, u apstrahovanim prostorima i snažnim kolorističkim akordima. Kule i stražare, lavirinti i uvojite stepenice, zigurati i zamkovi, grifoni i druge fantastične životinje uvek su u prvom planu, centrirani, u fokusu njenog interesovanja, nudeći slojevite, nikada iscrpljene sadržaje.
Isticala je tananu figuru Milene Pavlović Barili, njen zaokruženi i tajnoviti svet. Nije se mirila s modernim kiborzima koji po svaku cenu moraju da ispune očekivane standarde nove estetike. Tu bitku za opstanak u društvu izabranih, po cenu transformisanja sopstvenih ličnosti, poistovećenih za reality programima, nazivala je „starletizacijom“ ili osavremenjenim mitom o Narcisu. I optužila medije – verne pokazatelje društva u krizi – da u velikoj meri tome doprinose.
Na pitanje jedne novinarke šta je za nju lepo, odgovorila je: „Dobrota, sklad, finoća“. Maju su odlikovali dobrota, sklad, finoća: bila je lepa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
