Foto: Privatna arhivaZa njom je jedna uspešna godina. Bila je 2022. deo izložbe 100 najboljih akvarelista sveta u Кanadi, nalepnice koje je radila za kolekciju vina dobile duplu zlatnu nagradu na Novosadskom sajmu, ilustrovala je knjigu – slikovnicu „Pobuna, Priča za decu i odrasle“ koja je prevedena i na ruski jezik. U ovoj, Tatjana Karabašević, umetnica iz Majdanpeka ima već dve izložbe i gost je umetnik na izložbi minijatura u Bangladešu.
Želela je da upiše slikarsku školu, ali je njena majka smatrala da je teško živeti kao slkar, pa se Tatjana Karabašević opredelila za arhitektonski smer, spojivši svoju želju i majčin nagovor jer je arhitektura takođe sedma umetnost.
Život ju je iz rodnog Majdanpeka odveo na par godina jer su kako kaže krenuli “trbuhom za kruhom” a kada se jedne zime vratila u rodni grad u roditeljskom stanu našla je akvarel papire, boje i četkice.
– I to je bio spas…pronašla sam svoj put i svoj mir.Akvareli su uvek čučali u meni. I kao dete dobijala sam nagrade, kako ja, tako i nastavnici i škola. Skoro smo pronašli isečak iz „Majdanpečkih novina“ koji govori o meni još iz osnovne škole – počinje svoju priču za Danas Tatjana Karabašević.
Po povratku u Majdanpek pridružila se“ Udruženju umetnika Majdanpek“ i sa njima bila deo slikarske kolonije u Donjem Milanovcu na kojoj je upoznala Velimira Кaravelića i Tomu Petrovića.
-Uz našu akademsku umetnicu Anicu Maksimović oni su uticali na ovo što sam sad. Naročito Toma Petrović. Na internetu me je pronašla smederevska velika umetnica Natalija Slijepčević Кarić, po čijem smo udžbeniku učili likovno. Кontaktirala me je, rekavši – takvih kao ti nema puno u svetu – kazala nam je Tatjana.
Prisećajući se svakodnevnih razgovora sa Natalijom, kaže nam da je ova umetnica, na njen rad pošto ju je „oblikovao“ Toma Petrović, zvani Firenca, imala samo par zamerki i da je uvek razgovor završavala rečima: idi slikaj, ostavi ovom svetu što više radova.
Ovu majdanpečku umetnicu je u međuvremenu “pronašao” i istoričar umetnosti Кamenko Marković i Tatjana Karabašević je “ušla” u njegov drugi tom „Savremeni srpski slikari“.
-Uzor mi je i sad David К. Lamemborg ,Gerard Hendriks i Direr. Slikam ja i uljem, akrilom i drugim tehnikama. Ali… Natalija je govorila – ostavi te mazarske tehnike. Retki su dobri akvarelisti… I ja sam je poslušala – priseća se naša sagovornica.
A biti akvarelista nije lako jer se akvarel smatra jednom od najtežih tehnika. U akvarelu ne sme da se greši i potrebno je kontrolisati boju, kanalisati je, dati joj pravi smer.
Istovremeno, akvarel je senzibilna tehnika slikanja i to se na radovima Tatjane Karabašević i te kako vidi. Njeni radovi su razigrani, bogati bojom, „žive“ na papiru.
-Slikanje akvarela meni jeste igra. Čista igra. Slikam slobodno, da sve kaplje i pršti. Obično počnem sliku i pratim razlivanje i onda oblikujem – priča nam Tatjana, potvrđujući da je akvarel najteža tehnika i da se njome bavi od 2002. godine na “nagovor” umetnice Anice Maksimović.
Kaže nam da slika mokro na mokro, kao i da slikara „mokro na mokro “ malo ima.
-Pravi akvarel je kad se ne koristi bela boja, kad koristiš belu boju to je gvaš,već belo dobiješ tako što ostaviš belinu papira. Inače, ako nemaš dobar crtež, ne možeš biti akvarelista. Ako je zadata tema i radim rad za konkurs, onda postoji neka zamisao. Na nedavnoj izložbi “Majdanpečki biseri” bio je izložen serijal koji je prvo nacrtan pa obojen. Inače ne koristim olovku, čak ni kod portreta.Ali kad je interesantno u momentu, igram se – kaže ova majdanpečka umetnica.
Otkriva nam i važnost poznavanja boja, kaže “moraš da znaš koja je koja boja”.
-Ima puno žutih 10-15, toliko crvenih i plavih; da bi dobio kristalno čist valer moraš da znaš koju žutu ćeš pomešati sa kojom plavom. Ne dobije se uvek narandžasta kad pomešeš žutu i crvenu. Кod akvarela ne smeš da imaš sive tj. crne valere i ja to zovem brljoze. Jedina siva koja se ceni je kad pomešaš ultramarin i brn sijenu. Tako da bi slikao akvarel moraš puno vremena da provedeš u učenju – ispričala nam je Tatjana Karabašević, usput citirajući malezijskog slikara Jansena Cau koji joj je rekao “mi slikamo srećnim bojama”.
Koloritni Tatjani akvareli putuju širom sveta, kako nam reče “jedan pevac joj se šepuri u Ekvadoru” a bila je gostujući umetnik na izložbi minijatura u Bangladešu ovog marta.
Prošle godine njena slika bila je deo izložbe 100 najboljih akvarelista sveta u Кanadi, oporobala se, i to uspešno, u izradi nalepnica za kolekciju vina koje sun a Novosadskom sajmu 2022. dobile duplu zlatnu nagradu.
Ilustrovala je slikovnicu „Pobuna, Priča za decu i odrasle“ Zorana Miloševića koja je prevedena i na ruski jezik, a najveća nagrada joj je demo koji je radila u Urbinu uz kamere RAI 3 televizije.
Svoje znanje i veštine rado deli kao na likovnoj radionici za decu ”Pođoh Crnorečjem” u Boljevcu ili u školi slikanja u Kladovu.
– Sam Majdanpek gde se usporeno zivi mi je inspiracija, mada poslednjih godina i nije. Moj prozor gleda na Staricu. Dan pocnem kafom i nekim kolačićem uz posmatranje Starice. To je neki reset. Meni su uvek papiri i boje na stolu. Nikad se ne zna trenutak inspiracije. Obično bih čitala kad ne slikam. TV ne gledam zadnjih 15 godina. Ali zadnjih meseci imam predivnu zanimaciju. Uživam u odrastanju mojih unukica bliznakinja koje sad imaju devet meseci – otkrila nam je Tatjana Karabašević.
Čarobni svet slika ovu majdanpečku umetnicu vodio je od Italije i Kostarike, preko Austrije, Albanije, Japana, do Malezije, Indije, Kine, Kanade, Bangladeša, širom sveta.
A ona i dalje uživa u igri koju je započela kao dete, prenoseći na papir emocije uz majstorsko pretapanje boja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
