„Majstor i Margarita“, remek delo o ljubavi, cenzuri, odnosu umetnika i vlasti: U NP premijera predstave po antologijskom romanu Mihaila Bulgakova

U romanu koji su svetski kritičari svrstali u najvažnija književna dela 20. veka, i koji je do danas doživeo bezbroj pozorišnih i filmskih verzija širom sveta, slavni ruski pisac bavi se suštinskim filozofskim, kulturološkim i političkim pitanjima, posebno odnosom umetnika i vlasti i verovanjem u određenu ideologiju.

O svojim razlozima za „Majstora i Margaritu“ pred premijeru, Andraš Urban je izjavio:

– Rukopisi ne gore. Rukopisi gore, kao i predstave, kao i sve što čovek uradi, gori. „Majstor i Margarita“ jeste delo gde teško zaobilazite razmišljanje o svom postojanju u određenom istorijskom trenutku, ovde i sada, a s druge strane natera vas da se posvetite i nekim važnim, dubljim pitanjima ljudske egzistencije. Ako je to ljudsko, uopšte, vredno spomena, ako uopšte ima nekog smisla. I ljubav izgori na lomači – rekao je Urban.

A kako je istakao, njega uvek zanima kako pozorište, kako jedna predstava postaje živa stvar, poseban entitet stvarnosti, to jest kako se u datom vremenu i prostoru, dok se dešava, aktualizuje.

Dramatizaciju romana uradila je dramaturškinja Kata Đarmati, i to je, prema njenim rečima, bilo vrlo izazovno.

– Bulgakovljevo remek delo smo poštovali, ali ga nismo mistifikovali. Napravili smo svoju priču sa skoro svim elementima integralnog teksta, prilagođavajući je našim scenskim uslovima. Verujemo u to da je pozorište prostor sadašnjice, znači izbegavamo istorijski pristup, jer ova priča je veoma bliska i nama. Te plemenite teme komuniciraju besprekorno u svakom vremenu – navela je Đarmati.

– U romanu se kroz kombinaciju elemenata moderne satire, fantastičnog, grotesknog i intelektualne proze, traže odgovori na velike probleme današnjice.  Bulgakov ne piše formulama, on tera svog čitaoca da razmišlja i samostalno prepozna dublje moralne i društvene veze. Poznato je da u ovom romanu ima raznih paralelnih priča, menja se prostor, putujemo po vremenu, iz Moskve do Jerusalima, Jalte. Postoje najmanje tri nivoa i, otprilike, sto likova. Naslov je „Majstor i Margarita“, ali oni se pojave veoma kasno u romanu, što je, čitajući roman, potpuno razumno, ali ne i na sceni.

Sve ovo što sam nabrajala i što je opšte poznato, sve to je izazov za dramatizaciju. Bulgakovljevo remek delo smo poštovali, ali ne mistifikovali. Napravili smo svoju priču sa skoro svim elementima integralnog teksta, prilagođavajući je našim scenskim uslovima. Verujemo u to da je pozorište prostor sadašnjice, znači izbegavamo istorijski pristup, jer ova priča je veoma bliska i nama. Te plemenite teme komuniciraju besprekorno u svakom vremenu – objasnila je dramaturškinja.

Ova postavka u režiji Andraša Urbana, kako je saopštio nacionalni teatar, donosi na scenu savremeno čitanje ovog dela sa asocijacijama na današnje vreme i okolnosti u kojima živimo, ali u duhu svega onoga o čemu je i tridesetih godina prošlog veka pisao slavni ruski pisac baveći se nekim suštinskim filozofskim, kulturološkim i političkim pitanjima, kao i verovanjem u određenu ideologiju.

Slavne junake Bulgakove oživeće Igor Đorđević, Nada Šargin, Aleksandar Vučković, Vanja Ejdus, Pavle Jerinić, Vanja Milačić, Dragan Sekulić, Julija Petković, Jelena Blagojević, Andrej Nježić, Bojan Krivokapić i Nedim Nezirović. U autorskoj ekipi predstave su i kostimografi Bojana Nikitović i Stefan Savković, kompozitorka Irena Popović, koreograf Gerđe Kristijan, kao i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

„Majstor i Margarita” jedan je i od najprovokativnijih romana svetske literature – neobične je forme, a odlikuje ga misterioznost na raznim nivoima u kojima Bulgakov isprekidanim redosledom, kroz 32 poglavlja, opisuje događaje u Moskvi tridesetih godina 20. veka, kao i događaje koje je naslovni junak, Majstor, opisao u svom romanu o Pilatovom sudu i Isusovoj mučeničkoj smrti. Događaji u ruskoj prestonici prikazani su kao fantastična priča o dolasku đavola Volanda u tu sredinu, u kojoj treba da se održi godišnji bal demona…

Kombinujući elemente moderne satire, fantastičnog, grotesknog i intelektualne proze, roman traži odgovore na velike probleme današnjice. Bulgakov ne piše formulama, on tera svog čitaoca da razmišlja i samostalno prepozna dublje moralne i društvene veze.

Bulgakov je na romanu „Majstor i Margarita” radio gotovo dvanaest godina, skoro do smrti: od 1928. do februara 1940. godine. U jeku sve čvršće staljinističke kulturne politike, on je i nastanak romana držao u tajnosti do te mere da niko izvan njegovog najužeg kruga prijatelja nije znao za njega – osim agenata i doušnika koji su se rojili oko njega. Nakon što je njegova drama „Intriga licemera“ 1930. bila zabranjena, uništio je deo rukopisa:

„Ja sam svoj roman o đavolu bacio u peć“, napisao je u pismu sovjetskoj vladi. Tri godine kasnije, nakon što je saznao za hapšenje svog prijatelja, dramaturga Nikolaja Erdmana, ponovo je spalio deo romana. Za manje od godinu dana prepisao ga iz sećanja – kao svedočanstvo o rečima koje su postale krilatica zasnovana u romanu: „Rukopisi ne gore!“

„Majstor i Margarita“ nije objavljen za života Bulgakova. Prvo izdanje pojavilo se tek 1966, 26 godina nakon njegove smrti, u skraćenoj časopisnoj verziji. Roman je stekao znatnu popularnost među sovjetskom inteligencijom i sve do službenog objavljivanja širio se u ručno pretiskanim primercima. Supruga pisca, Jelena Sergejevna Bulgakova, tokom svih tih godina uspela je da sačuva rukopis romana, osam verzija, a konačni naslov, „Majstor i Margarita“, dobio je 1938. Prvo izdanje iz 1966. bilo je nepotpuno i cenzurisano, prva potpuna verzija je objavljena 1969. i to u Frankfurtu, a u SSSR tek 1973. godine.

U NP u Beogradu režija Andraša Urbana je druga postavka „Majstora i Margarite”, prvu, i do sada jedinu, koja je i najpoznatija u ovdašnjim teatrima, uradio je reditelj Aleksandar Saša Petrović, a premijerno je izvedena 6. aprila 1982. na Velikoj sceni. Pre ove pozorišne verzije, jedan od naših najvećih filmskih autora kome je Bulgakov bio umetnička i životna inspiracija, 1972. snimio je film „Majstor i Margarita“ u jugoslovensko-italijanskoj koprodukciji, koji je ušao u antologije.

Glavne junake Bulgakova igrale su zvezde Ugo Tonjaci i Mimsi Farmer, a film je osvojio svetska i domaća priznanja – Plaketu Svetog Marka i Nagradu Cudalk u Veneciji, Srebrni Hugo u Čikagu, Veliku zlatnu arenu u Puli za najbolje ostvarenje, Zlatnu arenu za režiju i scenografiju, Zlatnu arenu za mušku ulogu koja je pripala Velimiru Bati Živojinoviću…

Reprize premijere „Majstora i Margarite“ sa rediteljskim potpisom Andraša Urbana zakazane su 11, 17. i 28. novembra, i kako saznajemo, sve su rasprodate.