Majstor koji je zadužio planetu svojim divnim melodijama 1Foto: Stanislav Milojkovic

Jedna od Morikoneovih prednosti je što se bavio džezom, klasičnom i raznim drugim vrstama muzike i što je sve to spojio.

Filmski kompozitor mora da ima znanje iz svih stilova muzike budući da se nikad ne zna o čemu se radi u filmu i zato što se u njemu stalno nešto menja. Morikone je u tom smislu bio veoma spreman – kaže za Danas Zoran Simjanović, kompozitor i naš najcenjeniji i najnagrađivaniji autor filmske muzike.

On podseća da je Morikone počeo da radi u veoma živom periodu kada je reč o muzici, to jest šezdesetim godinama prošlog veka kada se rađao rokenrol i da je pojavu ovog muzičkog žanra iskoristio u svojoj muzici uvodeći nove instrumente.

– On je uleteo u jedno zgodno vreme kada je praktično počeo rokenrol, električne gitare i krenuo da koristi te nove instrumente. To se sve spojilo u jedan veoma značajan stil i sistem budući da je Morikone po sebi bio veoma talentovan – ocenjuje Simjanović i dodaje da je čuveni kompozitor filmske muzike u sadejstvu s rediteljem Serđom Leoneom napravio čudo kada je reč o vestern filmovima.

– Njih dvojica su pokušavali da promene klasičan sistem kaubojskog filma u kome su na jednoj strani pošteni, a na drugoj oni koji to nisu. Hteli su to da „razmažu“ i tako su dobili potpuno novi stil u kojem je muzika postala značajnija od vestern filmova – primećuje Simjanović. On podseća da je Morikone specifičan i po tome što je ubacivao nove instrumente, što je pravio osobene aranžmane, što je stavljao zvuke, a to je, kako kaže, „suština filma“.

– Pravio je orkestar. Najveći simfonijski orkestar je romantičarski. Posle njega ne postoji nijedan tako veliki orkestar osim filmskog orkestra koji pored tog romantičarskog kompletnog orkestra ima i sintisajzere raznih vrsta, razne udaraljke i trista čuda što taj orkestar pravi većim od najvećeg orkestra – konstatuje Zoran Simjanović.

Upitan kako vidi to što je Morikone uspevao da napravi muziku za 15 filmova godišnje naš sagovornik kaže da se to dešava kad postaneš popularan ali da pretpostavlja da je čuveni kompozitor verovatno imao asistente.

– Morikone je napravio čitavu industriju te muzike. Pretpostavljam da je imao aranžere kojima je davao svoje razrađene teme koje su oni aranžirali i koje bi on posle pregledao pa menjao, ali je u svakom slučaju sve kontrolisao i sve je to pod njegovom rukom izašlo – zaključuje Zoran Simjanović.

– Koliko je bio velik u muzici, toliko je bio velik i kao čovek – kaže Boško Radojković, osnivač i direktor Gitar art festivala koji je pre desetak godina uspeo da dovede Enija Morikonea u Beograd. – Od prvog momenta sam video da ima jednostavan pristup prema životu. Imao sam tu privilegiju da ga dovedem u Beograd i to iskustvo je bilo van svih regularnih tokova zakazivanja koncerata. Ja sam kao klasičar tražio da Morikone izvede svoj koncert za gitaru i orkestar. Pošto niko nije znao za tu njegovu kompoziciju, budući da većina zna samo njegovu filmsku muziku, Morikonea je to oduševilo i kad je čuo da neko traži i insistira na tome da se u programu pored filmske muzike izvede i taj koncert bukvalno je rekao – „Idemo sutra za Beograd“. Spustio mi je i cenu. Taj koncert je, doduše, koštao više od 300.000 evra i lično sam zbog njega bio u minusu zbog uobičajene srpske golgote koja se mora proći ako želite da dovedete veliku i vrednu zvezdu, ali je njegov nastup bio fantastičan. Iako je već tada bio u godinama, i dalje je insistirao na detaljnim probama – prisetio se Boško Radojković.

– Morikone je jedan od najvećih kompozitora filmske muzike u prošlom i ovom veku. Veliki majstor koji je zadužio planetu svojim divnim melodijama – kaže Momčilo Bajagić Bajaga za Danas povodom odlaska velikog kompozitora i dodaje da je uvek mogao da prepozna njegovu muziku. – Uvek sam mogao da prepoznam njegovu novu numeru. Nekako je uvek bio različit, ali uvek bih rekao „e, ovo je Morikone“. Još od onih špageti vesterna koje radio, pa preko ostalih filmova. U tim špageti vesternima najbolji deo filma je bila njegova muzika. Stvarno je bio ozbiljan majstor, ne znam šta bih više rekao – zaključuje Bajaga.

Morikoneove poslednje reči

Rim – „Ja, Enio Morikone, sam umro“, napisao je čuveni italijanski kompozitor u čitulji samom sebi nekoliko dana pred smrt, a juče je objavljena u italijanskoj štampi, prenosi portal Nova S. Članovi Morikoneove porodice pronašli su tekst kojim se oprašta od njih i svojih prijatelja.

„Ja, Enio Morikone, sam umro. Obaveštavam o tome sve bliske prijatelje, koji su bili uz mene, a i one dalje, koje nisam neko vreme video. Pozdravljam ih sa velikom naklonošću. Nemoguće ih je sve poimence nabrojati. Želim ipak posebno da pomenem sabraću Pepućija i Robertu, naročito prisutne u poslednjim danima mog života“, napisao je Morikone. „Samo iz jednog razloga odlučio sam se da pošaljem svoje poslednje zbogom svima vama ovako i odlučio da budem sahranjen u najužem krugu – ne želim nikog da uznemiravam. Sa velikom naklonošću kažem zbogom i Ines, Lauri, Sari, Encu i Norbertu. Zahvaljujem im se što su delili sa mnom i sa mojom porodicom veliki deo mog života“, piše u čitulji. U poslednjim danima života mislio je i na svoje sestre i potomke. „Želim da se sećam sa ljubavlju mojih sestara Adrijane, Marije i Franke i njihovih voljenih, kao i da im dam do znanja koliko sam ih voleo. Snažno, potpuno i duboko zbogom mojoj deci Marku Alesandru, Andrei i Đovaniju, snahi Moniki, unucima Frančeski, Valentini, Frančesku i Luki. Nadam se da će razumeti koliko sam ih voleo“, naveo je kompozitor. Svojoj životnoj ljubavi, suprugi Mariji, ostavio je dirljivu poruku. „Mariji posvećujem izuzetnu ljubav koja nas je držala zajedno i zaista žalim što je napuštam. Svoje najbolnije zbogom šaljem njoj“, završio je svoju poruku Enio Morikone. K. D.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari