INTERVJU Maks Kočetov: Srpska džez scena danas mnogo je uzbudljivija od one koju sam zatekao kada sam se doselio u Beograd

On je i pre toga imao uspešnu džez karijeru, a od dolaska u Srbiju oprobao se kao član Big Benda RTS-a, pojačanje brojnim lokalnim džez sastavima, kompozitor filmske muzike…

On će večeras u 19 časova nastupiti na otvaranju 39. Beogradskog džez festivala u Velikoj sali Doma omladine Beograda, sa specijalnim gostom, italijanskim trubačem Fabricijom Bosom.

Da danas krećete karijeru ispočetka, da li biste ponovo odabrali saksofon, ili bi to ipak bili harmonika ili klarinet koje ste svirali pre njega?

– Bez dileme moj bi odabir bio isti. Klavirska harmonika je bila želja moga oca, a klarinet obavezan srodni instrument na akademiji. Ja sam sebe pronašao u saksofonu. On je bio i ostao moja prva ljubav.

Kada ste imali najveći pritisak ili tremu oko sviranja, da li onda kada ste nastupali sa suprugom, u Big Bendu RTS-a, ili pak uz neko od čuvenih imena džez scene?

– Trema je možda postojala na početku moje karijere. Danas kada iza sebe imam veliki broj nastupa i veliko profesionalno iskustvo, na binu izlazim samo sa manjim ili većim ushićenjem.

Koji muzičari su uticali na Vaše stvaralaštvo tokom karijere i da li postoji neko za koga mislite da ga niko nikad neće dostići u muzičkom smislu?

– Oduvek sam obožavao da slušam legende džeza poput Parkera, Koltrejna, Kenonbola… Na moje stvaralaštvo, pak, najviše su uticali oni muzičari sa kojima sam imao priliku da nastupam. Interakcija sa njima je ono što meni i dalje pomaže da profesionalno rastem i da se razvijam.

Da li biste se vratili filmskoj muzici da Vas neko pozove, bilo da je to ponovo Emir Kusturica ili neko drugi?

– Obožavam filmsku muziku, i rado bih joj posvetio deo svoje karijere.

Sa kim biste voleli da nastupite od muzičara sa svetske scene, a sa kim sa srpske?

– Spisak je predugačak. Danas je sve više kvalitetnih muzičara, kako na svetskoj tako i na domaćoj džez sceni. Ja sam uvek raspoložen za nove saradnje.

Kako vidite džez scenu u Srbiji danas, u odnosu na to kada ste se preselili 2006. godine u Beograd?

– Srpska džez scena danas mnogo je uzbudljivija od one koju sam zatekao kada sam se doselio u Beograd. Daleko je više mladih muzičara koji komponuju i snimaju autorsku muziku.

Kakva je srpska publika u odnosu na ukrajinsku, da li tu ima sličnosti u temperamentu?

– Nema razlike između srpske i ukrajinske publike. Jedina razlika je ta što je srpska u odnosu na ukrajinsku publiku uskraćena za prave džez klubove kakvi postoje u svetu. Tu mislim na one klubove u koje ljudi odlaze da bi pre svega slušali džez, a razgovarali i družili se u pauzama između setova.

Kako zainteresovati mlade za džez, bilo muzičare bilo slušaoce?

– Pre svega obezbediti dovoljno medijske podrške, ali i, kao što sam već spomenuo, raditi na otvaranju pravih džez klubova.

Šta da očekujemo na novom albumu? Da li Vam je danas lakše da znate kada neka pesma ima svoj finalni, studijski oblik nego na početku karijere?

– Možete da očekujete „new sound”. Pozivam vas sve da dođete na koncert i iz prve ruke čujete o čemu se radi.

Šta čitate, slušate i gledate ovih dana?

– Pratim sve što izlazi novo na svetskoj sceni. U slobodno vreme uglavnom gledam istorijske filmove.