Male tajne Ninove nagrade – šta kažu aktuelni, a šta raniji članovi/članice žirija?

Nečija poznatost, prema rečima predsednika aktuelnog žirija za Ninovu nagradu Teofila Pančića, nije zamka na koju padaju članovi ovog tela.

– Pa, mnogi poznati i ugledni već su ostali ispod crte, i toga će biti još… – kaže on, a što se tiče kriterijuma, za Teofila je to “kvalitet knjige, svežina i novost koju ona donosi na scenu.”

/Žarka Svirčev, aktuelna i nova članica žirija za Ninovu nagradu, smatra da ako žiri posvećeno radi na izboru romana godine poznatost nečijeg imena nije zamka, koliko to možda može biti subjektivan čitalački afinitet.

– Ta zamka se lako izbegne ako žiri na umu ima svoj zadatak, u našem slučaju to je izbor romana godine, i mi smo posvećeni tom zadatku. Selekcija je, čini mi se, uspešnija ako uspe i da otvori nove prostore i registruje nove tendencije ili one koje su neopravdano bile zapostavljene. One nisu naravno ekskluzivitet debitantskih ostvarenja. Ja se lično sve vreme pak trudim da ne upadnem u zamku sopstvenih čitalačkih preferencija. U konačnici, odluka je nesvodiv zbir različitih kriterijuma. Tako da ne postoji zadati algoritam pred finalno odlučivanje što i jeste izazov i uzbuđenje za mene s obzirom na to da sam prvi put u žiriju – konstatuje Žarka Svirčev.

Nekadašnja članica žirija Jasmina Vrbavac takođe smatra da poznatost nečijeg imena nije garancija dobrog plasmana nego pre svega kvalitet teksta.

– Ninova nagrada se dodeljuje za najbolji roman u protekloj godini. Ako tako posmatramo stvari, onda imena pisaca nisu presudna. Žiri čita knjige i prosuđuje na osnovu svih stručnih kriterijuma. Očekivano je da renomirani pisci napišu dobre knjige, ponekad su to zaista i najbolji romani u toj godini, ali često i ne moraju to biti. Lično, a takvog su mišljenja do sada bile i moje kolege u svim žirijima u kojima sam učestvovala, obradujem se kada prepoznamo nešto novo i sveže, nešto što najavljuje novu poetiku i novo ime u književnosti i ne vidim da postoji prepreka u tome što autor do tada nije bio poznat. Ono što presuđuje je ipak ukupni utisak stečen na osnovu argumentovane rasprave o tekstu, a ne o imenu autora i njegovim prethodnim zaslugama jer za to postoje druge nagrade – ističe Jasmina Vrbavac.

Nekadašnja članica žirija za Ninovu nagradu Vladislava Gordić Petković kaže da su i širi i uži izbor neretko zbunjujući iz perspektive čitaoca ali da je publika otvorena i za poznata i novootkrivena imena, kao i da na “transfer slave” najviše računaju izdavači. Takođe, ona skreće pažnju i na nove platforme kulturnog marketinga.

– Iz perspektive čitaoca, širi i uži izbor uglavnom su zbunjujući balans logičnog i neočekivanog: publika uvek očekuje da u malom i velikom finalu književne nagrade koja se pomno prati kao što se oduvek prati NIN-ova nagrada bude stvaralac koje je odranije poznat, ali će rado pokloniti pažnju i novom imenu za koje čuje prvi put u književnom kontekstu,

Postoji svojevrstan „transfer slave“ na koji računaju svi izdavači: advokat ili naučnik, muzičar, reditelj ili univerzitetski profesor koji je objavio roman može računati na veći odjek, na šire interesovanje, naročito u vreme kad nova platforma kulturnog marketinga postaje Instagram, moćno sredstvo da se na munjevit način uđe u vidno polje javnosti, pa potom strelovito odatle izađe. NIN-ova nagrada često u prvi plan stavi debitante koji to nisu, odnosno one pisce koji su već ranije pisali, i koji se odvaže da objave prvi roman u zrelijem dobu. To uvek budu najlepša iznenađenja: pored Slobodana Tišme, tako smo prethodnih godina videli i imena Milenka Bodirogića, Vladimira Kopicla, Tanje Stupar Trifunović. NIN-ov uži ili širi izbor često dovede do „recepcijske renesanse“ afirmisanih pisaca: ove godine to se dešava Mirjani Novaković i Uglješi Šajtincu. – kaže Gordić Petković. Ona dodaje i da treba pohvaliti sve rasprostranjeniju praksu objavljivanja širih i užih izbora za književna priznanja.

– Ovih dana obnavlja se i književna nagrada „Špiro Matijević“, pa možemo da očekujemo još jedno finale puno napetosti – podsetila je Vladislava.

Mihajlo Pantić, pisac, profesor književnosti na Filološkom fakultetu i nekadašnji član Ninovog žirija, kaže da rad u bilo kom književnom žiriju podrazumeva dve vrste kriterijuma.

– Prvi od njih su oni zadati činjenicom da u prosuđivanju vrednosti nekog dela odlučuje stepen jezičke realizovanosti, konzistentnost odabrane forme, način obrade teme, odnos prema tradiciji, inventivnost, inovativnost i tako redom. Sam proces rada u žirijima, odnosno kontekst unutar koga se raspravlja (uključujući poređenje dela odabranih u uži i najuži izbor) odlučuje kojem će od pobrojanih kriterijuma žiri dati prednost. Postoje, takođe, i oni kriterijumi koji su deo mišljenja, procenjivanja pa i samog karaktera svakog od članova žirija ponaosob. Jer članovi nisu nikakve sfinge koje čuvaju istinu ili tajnu nekog dela, već su i oni čitaoci sa svojim afinitetima, upućeni u književnost – objašnjava Pantić.

Prema njegovim rečima, iskustvo u raznim žirijima ga je naučilo na koji način se on lično opredeljuje za neku knjigu.

– U svom radu u žirijima, pa i u Ninovom, osim pomenutih objektivnih kriterijuma vodio sam se i mišlju koliko mi je svaka od izabranih knjiga najviše rekla, odnosno koju sam čitao sa najviše pažnje, interesovanja i uzbuđenja, i, konačno, koliko sam svet njome predstavljen uzimao kao važan i za mene. I zbog toga sam, često i prečesto, ostajao u manjini – kaže Pantić, dodajući da reputacija nije ključna u procenjivanju.

– Ako je za utehu, moji „favoriti” kasnije su dobijali druge nagrade i bivali potvrđivani i kod čitalaca i kod kritike. U tom svetlu stečena reputacija nekog pisca nije od posebne važnosti u prosuđivanju, potvrđeni autor zna da oduševi ili razočara isto koliko i neki pisac svojom prvom knjigom. Ne treba zaboraviti da Ninova nagrada utvrđuje postojeće, ali i afirmiše nove
vrednosti, obe te njene uloge su neporecive za našu kulturu. Stoga ću sa zanimanjem čitati knjige iz najužeg izbora i, neizostavno, knjigu dobitnika. Posle višegodišnjeg iskustva sa stotinama romana koji su mi dok sam bio u tom žiriju prošli kroz ruke to smatram dovoljnim. Ninova nagrada osvetljava književne vrednosti jednog trenutka i stoga obavezuje svakog zainteresovanog čitaoca, ne samo kritičare, jer je od svoga postanka namenjena širem auditorijumu zainteresovanom za književnost – zaključuje Mihajlo Pantić.

Ugledni, poznati, otkriveni

Ninovu nagradu su već dobili Slobodan Tišma (nagrađen 2011), Bora Ćosić (1969) i Goran Petrović (2000). Autori sedam prvih romana su: Vladimir Jaćimović, Danica Vukićević, Bojan Vasić, Vladimir Mirkov Živanović, Mirjana Drljević, Marijana Čanak i Dalibor Pejić. (Vladimiru Jaćimoviću, Vladimiru Mirkovu Živanoviću i Mirjani Drljević to je ujedno i prva objavljena knjiga.) Milan Tripković je u konkurenciji sa svojim drugim romanom, a Uglješa Šajtinac i Mirjana Novaković ranije su bili u najužem izboru, 2011, odnosno 2000. godine.

Članovi NIN-ovog žirija kritike za najbolji roman godine – Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Goran Korunović i Teofil Pančić saopštiće ime 69. dobitnika ili dobitnice NIN-ove nagrade u ponedeljak, 23. januara, oko podneva. Najuži krug i razgovori s finalistima biće objavljeni 19. januara u štampanom izdanju NIN-a.