Malerova Treća simfonija u izvođenju Minhenskih filharmoničara sa mecosopranom Elinom Garančom

Malerova 3. simfonija je odista monumentalnih razmera, nastala 1895./96. kojom je kompozitor želeo da ”obuhvati celokupni svet”.

Saobrazno tome je složena i njena struktura.

Maler je i za vreme komponovanja u više navrata isticao da želi da u tonovima predstavi svet u njegovoj pojavnosti: biljke, životinje, anđele i ljubav.

U gradivnim artikulacijma osećajnosti od potmule nemosti do tananosti ljudskog srca koje upućuje na Boga.

U taj proces komponovanja Maler će utkati motive Ničeovog spisa ”Tako je govorio Zaratustra” (drugo izdanje iz 1893.).

Univerzalna filozofska intencija ove simfonije je razorila formalne i muzičke granice, te je i sam Maler bio iznenađen dimenzijama svoje simfonije: njenom dužinom, brojem stavova, brojem instrumentalista, uključenjem dvaju horova (ženskim i dečaka), jednom vokalnom solistkinjom, kao i širinom stilizovano utkanih muzičkih žanrova – od vojne muzike, preko mističnih tonova i motiva folklorne muzike.

Ne samo svojim sadržajem, već i muzikološki, ova simfonija predstavlja čitav kosmos.

Adorno je Malerovu 3. simfoniju u pogledu na njenu arhitekturu nazvao ”muzičkim romanom”.

Pod dirigentom Robinom Tićijatijem je ova simfonija zvučala očaravajuće u svim protivrečnostima njene muzike – od veselog i ushićenog cvrkuta ptica i romantične noćne tmine, preko Šumanovih tonova i hromatskih ekstaza. Briljantno sastavljeni grandiozni orkestar je artikulisao vatreni tempo marša sa oštrinom najveće snage, pozaune koja očarava svojim pobedničkim rubato, lirska ornamentacija solo violine koncertmajstora Julijana Ševlina, volšebni zvuk ”poštanske horne” Aleksandra Batija u skercu koji izrasta ”iz daljine”, kao i impresivna linija gudača pod modelirajućim rukama Tićijatija.

Šest stavova bez pauze u hiper-akustičnoj Izar filharmoniji u Minhenu su zvučni spektakl sa kristalno jasnom artikulacijom ženskog hora i očaravajućim ”bim-bam” zvona koju je pevao nadaleko čuveni hor dečaka iz Telca (Tölzer Knabenchor) i u četvrtom stavu mecosopranistkinja i diva Elina Garanča u beloj haljini poput anđela.

Osvajajući tembr i zračenje njenog mecosopranskog vokala je izvođenju ove simfonije utisnulo duboki pečat.

Tako je finale 3. simfonije bilo zenit ovog izuzetnog izvođenja.

Dugi aplauz minhenske publike ansamblu, horistima, mecosopranistkinji i dirigentu.