Mali a slađi

Prošli su, neki bogami i progrmeli, kroz drugo izdanje ove manifestacije – furiozni Leonid Ptaška, dobroćudni Roj Jang, ćudljivi Hanes Bekman, ovdašnji stranac Sjepko Gut, zajedničkim snagama Vlada Maričić i Sofija Knežević i… treba li još nabrajati svih trideset i više imena izvođača koji su obeležili ovogdišnji JazzIbar. Među njima i domaće, kraljevačke snage.

Tridesetpet celzijusa niko ne voli koliko, valjda, Kraljevčani zbog svog festivala koji je počeo u kiši i sali za venčanja (prošle, prve godine), a nastavio se (ove) na Trgu Svetog Save i okolnim prostorima. Nekoliko hiljada domaćih i gostujućih ljubitelja džeza ili, makar, poštovalaca – petak, suboti i nedelju (od 6. do 8. jula) proveli su na mestu na kome bi im mnogi pozavideli.

– Veliki i mali (džez) festivali razlikuju se utoliko što su mali slađi. Oni nasuprit njima su komercijalni, to su prave fabrike – kaže pijanista iz Izraela, Leonid Ptaška koji je JazzIbar upozneo u njegovoj premijernoj (prošloj) godini.

– Mali festivali, poput ovog, mnogo su intimniji, bliži ste ljudima koji vas gledaju – decidan je pevač Roj Jang, Jamajčanin iz Izraela.

– Miša zove mene a ja njega, gde god da natrapamo na dobro mesto za svirku i uživanje. I obojica volimo „sve što je ljudsko a nije (nam) strano“ – objašnjava Ptaška razlog za svoj ponovni dolazak u Kraljevo.

Sveta Jakovljević, pak, živa džez legenda u Beogradu, Srbiji i šire (kako se ono beše zvala bivša SFRJ), koji je naterao sebe da se pomeri iz ovdašnje prestonice sve do Kraljeva, gde je oficijelno otvorio Drugi Jazzibar festival, misli da je u ovom slučaju reč o „susretu zabave i kulture koji je mnogo više potreban unutrašnjosti nego prestonici“. On je, takođe, potpuno siguran da će ovaj festival prkositi vremenu jer ga organizuju i o njemu misle mladi, kulturni i drčni ljudi.

Umetnički direktor, alfa i omega i sve ostalo ovog festivala, već pomenuti kontrabasista, Miša Blam, ponosan je što je ove godine u Kraljevo doneo i „Džez muzej“, doduše mali, ali vredan pažnje i potencijalno veliki. A tamo, dakle, u Narodnom muzeju Kraljevo, neverovatan broj džez eksponati iz Blamovog i arhiva muzeja. I retka prilika da se vidi svašta nešto što inače nije dostupno u svakodnevnoj komunikaciji.

– Najbitnije je, zapravo, što jedna ozbilja, državna institucija, muzej, obraća pažnju na nešto što mnogi tretiraju kao marginaliju. Ovo je samo početak – kaže Blam čija kolekcija svega i svačega, sa predznakom džez, ima više nula u svom sadržaju.

Šta još reći a ne ponoviti se? Da, organizator JazzIbar festivala je Kulturni centar „Ribnica“ iz grada domaćina, hiljade ljudi premeštalo se s noge na nogu slušajući majstore improvizacije, treba li reći džeza, svi su bili dobrodošli, i samo 365 dana deli nas od „treće sreća“. U to ime, živeli!