„Mama i tata se igraju rata“ svojom drugom sezonom izlazi na crtu svetskim komedijama

Već neko vreme smo u tom periodu kad sve one domaće serije koje smo iz prva zavoleli ili su nas barem zaintrigirale svojim novotarijama i zapletima, ušle su u svoje druge ili treće sezone trajanja. Sa novim epizodama, dešavali su se i novi problemi, šlajfovanja u pričama, nedovoljno postojanje vremena da se razviju likovi i scenario, i konstantno upadanje u zamke ponavljanja već viđenih zapleta. Sve ono što je druga sezona serije Gordana Kičića, koji je pored glavne uloge i kreator, vešto izbegla.

Kao i u prvoj sezoni, kad nas je kroz priču o razvodu braka glumca i arhitektice, kao i uticaju svega toga na njihovu ćerku, a ustvari je pružio pogled na jedan urbani i reći ćemo usamljeni Beograd, i kako je to biti singl muškarac i žena u četrdesetim. U drugoj sezoni, ista je meta i isto rastojanje, sa novim zapletom. Veljko (Gordan Kičić) nakon uspona karijere u prvoj sezoni i odlaska na Kamčatku gde tri godine već glumi u Netfliksovoj hit seriji „Sloveni“, vraća se u Beograd na deset dana zbog vesti da mu je otac preminuo.

U tom periodu, shvata da je već red da odraste, i uozbilji se i ostvari te „banebumbarovske“ korake ka tome kad će konačno postati čovek. S obzirom da kod nas sve kasnije stiže, tako se i „petarpanovski“ kompleks leči kasnije.

Dok prolazi kroz promišljanja onoga što mu je otac (Branimir Brstina) video porukom ostavio u amanet, shvata da nije tu za svoje najbliže, kako i za ćerku, tako i za bivšu ženu (Nina Janković), mada to bivša za njega i nju se može uzeti uslovno. Moraće po svaku cenu to da promeni, a cena je velika, višemilionski ugovor sa Slovenima.

Sa druge strane, upućeni smo u život njihovih prijatelja (Dejan Ilić, Milica Mihajlović, Vojin Ćetković, Jovana Gavrilović) i svakodnevno snalaženje, gašenja i pronalaženje novih ljubavi kao i prijateljstava.

Prva vrlina serije je što vidite da kako Kičić tako i ostali njegovi saradnici ne sede na lovorikama, nego gledaju recentnu svetsku produkciju i sve što vide primenjuju na svoju seriju, tako da ovih 10 epizoda svojom radnjom i razvijanjem likova skroz izlazi na crtu onome što gledate na upravo tom Netflisku što se pominje (da ne kažemo da je i bolje, jer Netfliks baš kuburi sa dobrim sadržajem u poslednje vreme).

Drugo, u samom pripovedenju je uspela da se nađe sjajna nit melanholije i tužne komedije koja nikad ne upada u depresivne note, tako česte i „omiljene“ kod naših autora. I na kraju sama komedija. Nekad slepstik, nekad apsurdna, ali komedija kojoj je smeješ punog srca.

Tu moramo istaći sjanog Vojina Ćetkovića koji ima savršenu minijaturu ortaka – advokata. Ovaj glumac stvar pod teretom slave, glavnih uloga, konstantno igrajući ozbiljnije likove, romantične karaktere. Ovde mu je data šansa da se skloni iz prvog plana i dat mu je prostor da stvori lik, na prvi pogled ozbiljnog, a ispod odela namazanog gradskog raspadača. Komični duo Kičić – Ćetković je nešto što nismo ni znali da nam je potrebno, ali se stvorilo, pogotovo u pretposlednjoj epizodi sezone.

Ipak, ako već potenciramo solo epizode, četvrta, sahrana Veljkovog oca je vrh domaće televizijske produkcije, epizoda koja može da stoji sama za sebe i koja upravo u sebi je ponela sve ono što sama serija donosi, vrhunsku dozu apsurdnosti života i humora, kao i čistu emociju, koju ma koliko bili zadojeni sarkazmom ne možete da ignorišete.

Da, sezona se završava zaokruženo, ali previše volimo ove likove da bi ovde stali. I autori se verovatno slažu sa nama a u razgovoru sa Kičićem nam je data nada da ovo zaista nije kraj.