Mamac za mladu publiku

Povodom jubileja, između ostalog, nedavno su održani Molijerovi dani, a posećenost ovog festivala potvrdila je dobro poznatu činjenicu da interesovanje građana Srbije za frankofonsku kulturu nije malo.

Na “Salonu frankofone knjige” publika je mogla da se upozna sa oko 500 naslova koji su prevedeni sa francuskog na srpski, ali i da vidi zanimljivu radionicu koju je održao Olivije Gade, direktor izdavačke kuće “CentPages/ San paž”.

On radi neobične knjige originalnih formata koje se čitaocima sviđaju, a dobio je i brojna priznanja struke. Zamolili smo ga za kraći razgovor koji je prevodila Sonja Filipović.

– Volim da pravim knjige koje su drugačije. Volim da radim knjige koje su čudne i neobične, biram najrazličitije književne tekstove, od poznatih književnika poput Čehova do onih manje poznatih koje želim da predstavim javnosti, poput američkog pisca Džilberta Sorentina. Volim da pomešam stvari od književnih do pamfletskih tekstova, ali da ipak čitalac prepozna jedan specifičan način rada. Dakle, koristim stare tehnike, ali ih adaptiram na savremeni način. To radim sa pozlatom. Mnogo volim boje po obodima knjiga, kao i ušivanje knjiga koncima različitih boja. Svaka knjiga ima drugačiji font i posebnu postavku stranice. Koristim i sito štampu – kaže Olivije Gade.

Budući da je autorski oblikovanih knjiga sve manje postavlja se pitanje kako negovati publiku koja je u stanju da ih prepozna?

– Publiku svakako treba negovati. Kad radim ne govorim sebi da traba da se dopadnem velikom broju ljudi. Oni kojima se obraćam su po prirodi stvari, pre svega ljudi koji vole knjigu. Često sam iznenađen njihovom mladošću. Oni ne poznaju uvek pisce koji su te knjige pisali, gledaju knjige širom otvorenih očiju, a onda ih čitaju i možda će ih, ali ne uvek, tekst privući i otkriće jednog pisca. Što će povećati njihovu znatiželju prema književnosti – ističe Gaon koji mnogo vremena provodi bez kompjutera. Za njega su “in dizajn” i slični kompjuterski programi neutralne alatke, za njega su mnogo važniji slika, namera i ideja.

O situaciji u kojoj se trenutno nalaze mali i nezavisni izdavači Olivije Gade kaže:

– Svakako se ne može živeti od knjiga koje radimo. Ja objavljujem pet knjiga godišnje s prosečnim tiražom od 1.000 do 1.500 primeraka. Niko ne može da živi od toga, ni prevodilac, ni autor, ni izdavač. Dosad smo objavili oko 100 naslova koji se po malo prodaju, to su obrtna sredstva. S druge strane, naš kvalitet je prepoznat, pa su tokom godina pristizale narudžbine od raznih institucija.

Gade je u “Francuskom institutu” boravio tokom trajanja Molijerovih dana. Ovaj izdavač i pisac, zaljubljenik je u delo Samjuela Beketa.

– Mnogo volim Beketov smisao za apsurd i tu mešavinu između komičnosti i tragičnosti njegovih likova. To sasvim odgovara stanju mog duha – ukazuje Gade koji je bio autor izložbe fotografija “Tačka nedogleda” svog prijatelja Filipa Ponsea, koja je bila uključena u program manifestacije Beogradski mesec fotografije.