Mančevski: Koja je poruka filma, čekam vas da mi kažete

Mančevski se predstavio filmom „Vrba“ koji ima tri narativa od kojih je jedan iz prošlosti, ali je autor najavljujući ovo svoje ostvarenje apostrofirao da je reč o „dve i po priče“. Ko je gledao film – shvatiće, a njegov glavni motiv je majčinstvo i potomstvo. Upitan na koji način je konstruisao priču Mančevski je rekao da ne zna.

– Ne znam. Pustim da me priča samo vodi. Ja sam medijum, sredstvo da priča ispriča sebe. I trudim se da slušam priču, kao što bi neko slušao muziku, da svaka nota bude na svom mestu i da, ako nije, izbacim onu koja smeta. To važi i za priču i za kasting i za probe i za samo snimanje. Tako da na početku nikad nemam poruku ili temu ili ideju, već imam priču i osećanje – osećanje težine pre nego što padne kiša, osećanje straha… I onda kad to jednom krene, ako je sve u redu, ako lepo sarađujemo, sklopi se neko umetničko delo, a o čemu ono priča, koja je poruka, čekam od vas da mi kažete – poručio je Mančevski.

Govoreći o mitskoj priči iz 17. veka u „Vrbama“ koja je u kontrapunktu sa druge dve koje se tiču naše savremenosti, Mančevski je rekao da je ona u filmu upravo da bi napravila „vremenski, vizuelni kontrast ali i kontrast po samoj teksturi“.

– Ta priča jeste bajka, legenda, za razliku od dve savremene priče koje su prilično naturalističke i realističke i po tretmanu i vizuelno. Ta priča je arhetipska i sigurno sam je negde čuo, nisam je izmislio ili je prosto nešto što se sklopilo iz bajki koje sam tokom vremena saznavao – objasnio je Mančevski.

Na opasku da uvek ima autentične glumce i glumice u svojim filmovima on je uzvratio da su mu kastinzi i probe s glumcima omiljeni deo kad snima.

– Strašno volim da radim s glumcima i strašno volim glumce i mnogo poštujem to poverenje koje mi pružaju. Znate, ogromno je poverenje dopustiti reditelju da te prikažu na određeni način. Moj odnos prema glumcima je često paternistički, čak i sa glumcima koji su stariji. Imali smo na kastingu sedam, osam krugova ali, ako se na taj proces fokusirate, zaista dobijete fenomenalne glumce koji odgovaraju tim konkretnim ulogama. Jer nekada možete imati i odličnog glumca ali šta vredi ako nije energetski za tu ulogu. Probe su veoma važne. Dok se radi proba otkrijemo šta je pisac hteo da kaže i ako treba da se nešto promeni tad je trenutak da se to uradi, prilagodi glumcu. Kad odradimo sve probe, ja zamolim glumce da to sačuvaju u jednoj konzervi, na mesec ili dva, dok ne dođe vreme da se to snimi. Samo snimanje je rekreacija onoga što smo uradili za vreme proba – objasnio je Mančevski.

Upitan koje početno osećanje ga je odvelo u film „Vrba“ odgovorio je „osećanje deteta koje bi imalo prema nekoj bajci, prema nekom velikom arhaičnom nepoznatom svetu“.

– To je za mene bio triger da počnem da razmišljam o toj srednjovekovnoj priči a onda, kada već krene lavina, nema kraja. Sledeće je bilo, nije mi to dovoljno, sad mi treba kontrast, pa se na to nalepi savremeni kontekst koji naraste pa bude veći od istorijskog. Na početku su prvo bile dve priče, pa mi je to bilo malo previše kao ogledalo, trebala mi je treća koja bi bila kontrapunkt. Nekako uvek završim na tri priče – konstatovao je Mančevski. On je rekao da u sledećem filmu koji će raditi postoje ipak dve priče i da ga je na njega podstaklo pitanje „zašto su sve ljubavne priče falš“. – Zašto to moraju da budu momak i devojka i onda su dugo i srećno živeli njih dvoje, zašto ih ne bi bilo troje – zapitao se Mančevski, a novinari su se zasmejali jer je očito da je autor sklon broju tri.

– Priča je konstruisana onako kako um funkcioniše, na neki način onako mi sebe iznova i iznova mučimo sa pomislima o tome kako bi nešto moglo da ispadne, šta bi bilo kad bi bilo… – rekao je reditelj, scenarista i producent Atom Egojan na jučerašnjoj konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje na koji način je konstruisao priču u svom najnovijem filmu „Počasni gost“. Egojan se u svom novom ostvarenju ponovo bavi zločinima, kaznom i patnjom svojih junaka, ali ovoga puta bira da to uradi u nelinearnom narativu. Oni koji su gledali film, rekao je juče Egojan, znaju da je glavna njegova kriza odnos između oca i ćerke.

– Ćerka optužuje oca za preljubu o kojoj ništa nije mogao da joj kaže jer za to nije bilo vreme, ali sada kada pokušava da joj to objasni, ona mu više ne veruje jer je jaz između njih dvoje predubok. Glavni lik se stalno nalazi u tački u kojoj se preispituje da li je mogao da učini nešto drugačije. Na kraju filma on se osmehuje jer misli da je možda pronašao rešenje, donosi odluku i ceo film se praktično vrti oko posledica te odluke – ispričao je Egojan. Na opasku moderatora konferencije Dragana Jovićevića da njegov „Počasni gost“ referiše na njegove ranije filmove, a pre svega na „Slatku sutrašnjicu“ i scenu sa školskim autobusom, ali i da još od „Fatalne privlačnosti“ niko nije bio tako surov prema zecu kao što je on u ovom filmu, autor se nasmejao i dodao da je hteo da napravi mali omaž čuvenom filmu. Kad se uozbiljio, kazao je da ne pokušava da pravi veze sa svojim prethodnim filmovima jer je prema njegovom mišljenju opasno biti samoreferentan. – Ako se tako nešto slučajno desi, desilo se. Autobus u ovom filmu ima određeno mračno značenje, međutim, za razliku od „Slatke sutrašnjice“, on ne završava na dnu jezera. Tako nešto se desilo s filmom koji sam radio pre 30 godina kada jedan stranac upada na jednu proslavu i drži na tom skupu govor koji nije njemu namenjen – konstatovao je Egojan.

Prema njegovim rečima, elemenat koji povezuje sve likove u ovom filmu – oca, ćerku, vozača, sveštenika, jeste transgresija. – Dejvid Tjulis je u tom smislu ovde bio veoma zahvalan glumac. Na kraju filma imamo scenu kada njegov lik kaže ćerki „ja sam bio počasni gost“ a ona mu na to uzvraća da sve ono što je ona danas jeste zbog njega. Dejvidov lik na to ima predivnu reakciju, a kamera je to njegovo glumačko umeće uspela da uhvati, iako to uopšte nije bilo u scenariju. Generalno Dejvidov lik u ovom filmu je veoma složen i velika mi je čast što sam sa njim radio jer sam oduvek sanjao da ću sarađivati sa takvim glumcem.

Upitan kako bira temu Egojan je kazao da uvek postoji nešto što treba istražiti a da on svoje teme nalazi dok snima.

– Dok radim, dok snimam, pokušavam da otkrijem nove stvari. Napisao sam razne scenarije koje nisam snimio jer su mi delovali završeni tako da za vreme snimanja ne mogu ništa novo da otkrijem. Zato, kada snimam, pokušavam sa svojim glumcima sve vreme da otkrivamo nešto novo, da tema stalno bude otvoreno pitanje. Likovi u filmu često pokušavaju da reše neki problem ili dilemu i kada pomisle da su našli rešenje nađu se ponovo u začaranom krugu i shvate da ih je rešenje zapravo zarobilo – poentirao je Egojan opservirajući svoj najnoviji film.

Na kraju obraćanja, još jednom je pohvalio glumca Dejvida Tjulisa skrenuvši pažnju da je on, pored toga što je odličan glumac, i odličan i pisac, te da se unapred raduje njegovom novom romanu koji govori o tome kako dramskog umetnika zaposeda uloga koju igra.