Manje novca Bitefu, više Kusturici

Najviše novca otišlo je festivalima Bitef i Kustendorf – 14 i 13 miliona dinara, od kojih je prvi dobio milion manje nego prošle godine, a drugi čak tri više nego lane. Raspodela novca podelila je umetnike i kulturne radnike na zadovoljne i nezadovoljne, a ovog puta reagovanja je bilo i pre objave samih rezultata.

Tako je direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung povodom nezvaničnih informacija da će „BFI biti slabije podržan nego inače“, u autorskom tekstu optužila Ministarstvo kulture i informisanja Srbije da nije ispunilo obećanje o pokroviteljstvu ovogodišnjeg izdanja te manifestacije, te istakla da joj je bilo sugerisano da postoji način da se odnos komisije ispravi ako ne kritikuje njihovu odluku. Ministarstvo kulture odgovorilo je, ne pominjući konkretno Aju Jung, da ne postoji bilo kakav osnov da bude pokrovitelj nekoj manifestaciji i da smatra neumesnim javno iznošenje neproverenih tvrdnji o rezultatima konkursa koje je raspisalo, te da se protivi bilo kakvim pritiscima na članove komisija.

Zvanični rezultati su pokazali da je Beogradski festival igre dobio 2.500.000 dinara, dok im je prošle godine pripalo 12 miliona. Aja Jung nije želela da komentariše odluku komisije, jer je, kako kaže, sve već rekla na tu temu.

– Ne postoji favorizacija, niti je iko tu žrtva. Beogradski festival igre je izuzetno važna manifestacija, ali postoje i drugi festivali koji su podjednako važni i utiču na savremeno stvaralaštvo u našoj zemlji tako da mislim da je taj festival podržan u onolikoj meri koliko je komisija za to imala mogućnosti. Sredstva su ograničena, a morali smo da podmirimo sve, kaže za Danas Aleksandar Ilić, baletski igrač i predsednik komisije za umetničku igru.

Na komentar da je velika razlika između 12 miliona koliko je Beogradski festival igre dobio prošle godine u odnosu na dva miliona sada, Ilić ističe da su sredstva raspoređivana u okviru mogućnosti.

– Ne dolazi u obzir nikakvo kažnjavanje gospođe Jung, niti je to bio cilj ove komisije. Raspoređivali smo sredstvima u okviru naših mogućnosti tako da se ne ugasi nijedan festival. Ja nisam bio u komisiji prošle godine i samo sam za ovu godinu pozvan da o tome govorim – dodaje Ilić.

BFI je nedavno završio svoje 14. izdanje gostovanje baletskog umetnika Mihaila Barišnjikova, a na programu je bilo još mnogo svetski velikih baletskih imena.

– Kad kažete velika imena, ja bih uzvratio pitanjem – znate li imena koja su prošle godine uskraćena za sredstva, da prošle godine nije izvedena nijedna produkcija naše nezavisne scene i da podršku nije dobio niko osim Tijane Malek, odnosno Kulturnog centra iz Pančeva koja je izvela, zaista, sjajnu premijeru. Nijedan drugi domaći koreograf nije podržan prošle godine nauštrb sredstava o kojima vi pričate – tvrdi Ilić.

On dodaje da su konkursi svake godine, te da ne zna zbog čega tome sada posvećeno toliko pažnje, pogotovo što je, kako ističe, „2016. bio problem to što nezavisna scena uopšte nije bila podržana finansijski“.

– Komisije su raspolagale sa sredstvima tako da niko ne bude zakinut ni na koji način. Mislim da su projekti koji su u stvari strateški i primarni podržani s najviše sredstava. To su nažalost samo dva naša najveća festivala – Beogradski festival igre i Festival koreografskih minijatura. Tim pre što Festival koreografskih minijatura zaista pokreće savremeno stvaralaštvo u Srbiji, a nažalost neko ko je ove godine, zaista, ostao uskraćen i simbolično podržan jeste Belef, koji je dobio samo 500.000 dinara – kaže Ilić i dodaje da će veliki broj umetnika koji su prošle godine zaista ostali uskraćeni za sredstva imati razlog da budu zadovoljni.

U iščekivanju rezultata konkursa oglasio se i Zoran Karajić, selektor Pozorišnog proleća i direktor Šabačkog pozorišta. On je u autorskom tekstu u našem listu napisao kako su iz „Ministarstva do njega stigli glasovi da je festival relativno nov i da njegov koncept nije precizno definisan“, te da zbog toga neće dobiti nikakva sredstva. Ipak, rezultati su pokazali suprotno. Festival Pozorišno proleće dobio je dva miliona dinara.

– Nemam šta sada da povlačim. Posle tog mog teksta komisija nije objavila rezultate 10. aprila, kako je planirano, nego tek sada. Sigurno su išli na doradu. Ministarstvo je prepoznalo kvalitet Pozorišnog proleća i uzelo ga naknadno u razmatranje – kaže Karajić za Danas.

On dodaje da je tada imao proverenu informaciju da novca neće biti, ali da je „Ministarstvo kulture spremno da prihvati kritiku i da je otvoreno da prizna greške“.

– Naravno, oni sad mogu da kažu da sve to nije bilo tačno i da sam ja napravio lažnu uzbunu, ali nije tako – priča direktor Šabačkog pozorišta.

On smatra da treba menjati način sprovođenja konkursa.

– Treba uvesti kategorizaciju festivala, tako da komisije ne mogu da daju novac prema ličnom nahođenju. Nego tačno da se zna koji su festivali prve, koji druge, koji treće kategorije i koliko novca im na taj način sledi. Ako neki festival opadne u svom kvalitetu, moguće je uvek izvršiti ponovnu kategorizaciju i premestiti ga u drugu grupu. Takođe, trebalo bi konkurse realizovati unapred za narednu godinu, a ne tokom iste. Onda ne bi bilo improvizacije. Ovako, ako vi u drugoj polovini godine dobijate sredstva, a u prvoj realizujete festival, sve se svodi na pretpostavke. U toj situaciji, na kraju krajeva, kršite i zakon, jer novac morate da potrošite pre toga a pitanje je kako ćete ta sredstva da pravdate – kaže selektor festivala.

On ističe da su tražili više novca nego što su dobili, te da dva miliona nisu dovoljna da pokriju sve troškove. Karajić napominje da „razume da nema dovoljno para i da je komisija na muci“, ali smatra da „kvalitet mora da se izbori za svoje mesto“.

Jovana Karaulić, predsednica komisije za pozorišno stvaralaštvo, kratko je odgovorila za Danas da se Krajlićev tekst „oslanjao na neproverene i nezvanične informacije i to u toku procesa rada komisije, te svakako nije bio povod za intervencije“.

Koliko je ko dobio

Najviše novca i ove godine dobili su filmski umetnici gde je za 78 projekata izdvojeno 71.250.000 dinara. Ispod crte je ostalo 64, a pored Kustendorfa visoke cifre – po devet miliona, dobili su i 24. Festival evropskog filma Palić i 45. Fest (isto koliko su dobili i prošle godine). Od 53 odabrana pozorišna projekta (među 312 prijavljenih), koji će ukupno biti finansirani sa 64.300.000 dinara, najviše novca, pored Bitefa dobiće i Sterijino pozorje (pet miliona), Pozorišni festival u Užicu (3.400.000) „Dani komedije“ u Jagodini (tri miliona)… Primetno je da je novac najviše otišao na manifestacije i gostovanja, dok je tek poneka nova produkcija dobila sredstva.

Za književne manifestacije i književne nagrade ove godine izdvojeno je oko 12 miliona dinara, a najviše novca pripalo je Kulturno-prosvetnoj zajednici (800.000 dinara) za dodelu Vukovih nagrada, dok je Ninovoj nagradi opredeljeno 400.000 dinara. Kad je reč o manifestacijama, komisija je bila najizdašnija prema Vukovom saboru sa pola miliona dinara. Sa 1.200.000 finansirano je osmo kolo antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti“ Matice srpske, a 200.000 manje opredeljeno je za projekat „Nasilje nad Srbima u 20. veku“ u izdanju Evro buka.

Oktobarski salon dobiće tri miliona, simpozijum Tera u Kikindi – 1.500.000, dok će milion pripasti smotri „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu. Inače, u oblasti vizuelne umetnosti stiglo je 517, a odabrana su 133 projekta, koji će biti pomognuti sa 56.050.000 dinara.
Za muzičko stvaralaštvo izdvojeno je 50.380.000 dinara, a od toga će 52. Mokranjčevi dani dobiti 2,5 miliona dinara, a po 2,4 miliona Nišvil i Pančevački džez festival. Beogradski festival igre dobio je pomenuta dva i po miliona dinara koliko i Festival koreografskih minijatura, što je najviše u oblasti umetničke igre.

Kritika zbog kašnjenja

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije nedavno je najoštrije osudila Ministarstvo kulture i informisanja Srbije zbog kašnjenja objavljivanja rezultata Konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva za 2017. i nastavka netransparentnog sprovođenja celokupne konkursne procedure. On su se žalili što rezultati kasne, čime se ulazi u drugi kvartal, ali i zato što se u komisiji za likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitekturu nalazi i likovni kritičar Dejan Đorić, koji u listu Pečat govori o uglednim srpskim umetnicima „najgorim ostrašćenim rečnikom uvreda“.