Marčelo povodom velikog beogradskog koncerta: „Sviraćemo iz sve snage“

Zbog čega će ovaj veliki beogradski koncert biti tako poseban?

Pre svega zbog toga što je posredi celovečernji „sedeći“ koncert, što nikada ranije nismo radili u Beogradu. Veoma smo privrženi i klupskim svirkama, odatle smo počeli i tome se uvek vraćamo – ali ovoga puta poželeli smo da maksimalno zategnemo šou i posvetimo ga onom delu publike koji ima volje da natenane odsluša i odgleda dva sata scenskog nastupa. Svi koncerti na kojima sam bio u Dvorani bili su mi sjajno iskustvo, i tako se rodila želja da i sopstvenoj publici pokušamo da ponudimo nešto tako posebno.

Osim toga, ovo će biti prvi put da jedan album odsviramo praktično od početka do kraja; reč je o aktuelnoj Nojevoj varci, koja je koncipirana kao neka vrsta romana u stihu. Elem, u to ćemo udenuti i stare pesme, na zgodnim mestima, tako da će biti ponečega sa svih prethodnih albuma i upotpuniti doživljaj. I na kraju, poslednje a možda najvažnije: Nojeva varka je najličniji album do sada, što i njegovu koncertnu verziju čini posebno intimnom. Sviraćemo iz sve snage.

Šta još može da se očekuje u vezs sa Nojevom varkom?

Ekranizovaćemo još dve pesme, Reset i Kod kuće, te objaviti album na duplom vinilu. To nam se čini savršenim zaokruženjem priče kojoj smo se toliko dali. A onda, idemo dalje, u neki novi izazov, potkovani ovim iskustvom. Konceptualni albumi nisu nikakva nova jednačina, ljudi su to onoliko puta i na onoliko načina napravili, ali mi smo se tek na šestom albumu osmelili na to – i dopalo nam se. Voleo bih da se neko vreme zadržimo na tom prostoru, koji je danas izazovniji nego ranije: kako napraviti povezanu priču u eri kad većina publike sluša samo singlove? Kako im prikucati pažnju, a ne napraviti kompromis sa sobom? Postoje, sigurno, mnoga dovitljiva rešenja, i radujem se otkrivanju.

Ako se ne varamo, skoro dve decenije si na muzičkoj sceni, kako to planiraš da obeležiš?

Da, sledeće godine je dvadesetogodišnjica prvog albuma. To je više i duže no što sam se na početku usuđivao da zamislim i u najluđim snovima: otprilike, cilj je da iko čuje tvoj demo-snimak, da kročiš na bilo koju binu… ne znam, ljudi mahom maštaju da uopšte snime pesmu, kamoli album, niko se ne usuđuje da pomisli kako bi to što radi možda moglo da zanima ljude pune dve decenije. Nekako, uvek daješ sve od sebe, ali si paralelno s tim svestan da bi sve to moglo i da nestane, jer je već stiglo dalje no što si smeo da se nadaš. Tako da nikad ne smeš izgubiti iz vida zahvalnost. Publici. Prijateljima. Porodici. Svakome ko je bio uz tebe tako dugo.

Otud bih voleo da sledeća godina zaista bude slavljenička. Objavićemo odabrane stare stvari takođe na pločama (vol.1 i vol.2, to je zamisao), a biće i na papiru, u obliku zbirke odabranih stihova. Sve će to, naravno, biti propraćeno koncertima po celom regionu i šire. A iza kulisa slavlja… radiće se na novom albumu. Neke ideje već su tu, i jedva čekam da im se posvetim. To je to: hvala ljudima, hvala za sve ove godine, daćemo celo srce u MTS Dvorani 6. decembra.