Margita Stefanović – od blistavog dara do tragičnog kraja

Margita Stefanović rođena je u Beogradu 1959. godine i odmalena je bila posvećena muzici kroz pohađanje muzičke škole i dobijanje mnogih nagrada na takmičenjima.

Dobija priliku da ode u Moskvu na konzervatorijum kao veoma talentovana pijanistkinja, ali to odbija zbog majke, koja nije podržavala ideju da „Magi“ tako rano ode od kuće.

Ostaje u Beogradu, gde pohađa Arhitektonski fakultet i postaje deo alternativne scene kroz poznanstva sa mnogim mladim umetnicima.

Preko gitariste Gagija Mihajlovića upoznaje Milana Mladenovića i prisustvuje jednoj probi benda Katarina II, nakon čega je pozivaju da im se pridruži kao stalna članica.

Taj bend menja naziv u Ekatarina Velika 1985. godine i postoji sve do 1994. godine, odnosno do smrti Milana Mladenovića.

Za to vreme, Margita Stefanović postaje veoma važan faktor u nezaustavljivom uspehu i usponu benda i njen talenat sija blistavo na svakoj pesmi i svakom koncertu.

Osim EKV-a, učestvuje na albumima drugih bendova sa prostora tadašnje Jugoslavije, kao što su Karlowy Vary, Elvis J. Kurtović & His Meteors, Van Gogh i Babe.

Oprobala se i u komponovanju muzike za filmove i predstave, među kojima su Prvi put s ocem na jutrenje, Vera Hofmanova, Klasni neprijatelj i Tri sestre.

A potom se i sama pojavila na velikom platnu, i to u filmu Gorana Markovića Tajvanska kanasta, gde izvodi pesmu grupe EKV pod nazivom Tatu.

Posle smrti Milana Mladenovića, počinje da svira u bendu Kurajberi, a kasnije osniva i EQV, bend inspirisan muzikom EKV-a.

Sarađivala je sa Električnim orgazmom i drugim muzičkim umetnicima, ali sve to vreme borila se sa zavisnošću od narkotika.

Margita Stefanović se dugo borila sa narkoticima

To su znali samo njeni najbliži prijatelji, među kojima je glumac Svetozar Cvetković, koji je otkrio njenu zavisnost od heroina gostujući u jednoj emisiji nakon njene smrti.

Magi je putovala u Indiju u nadi da će promeniti život, ali kada joj to nije uspelo, po povratku je prodala nekretnine kako bi imala novca za heroin.

Kada je novca ponestalo, postala je beskućnica i preminula je 18. septembra 2002. godine na Infektivnoj klinici u Beogradu, sa 43 godine i kao poslednja članice originalne postave EKV-a.

O njoj su knjige napisali Aleksandar Ilić (Vrati unatrag), Lidija Nikolić (Osećanja. O. Sećanja) i Dušan Vesić (Magi – Kao da je bila nekad), a Zoran Predin posvetio joj je pesmu Kosa boje srebra.